Пресудом Апелационог суда у Београду Кж1 975/21 од 24.11.2021. године, делимично је усвојена жалба Вишег јавног тужиоца у Београду и пресуда Вишег суда у Београду К.бр. 305/20 од 26.08.2021. године преиначена само у делу одлуке о главној казни, тако што је Апелациони суд у Београду окривљеног АА, због извршења кривичног дела недозвољена производња, држање, ношење и промет оружја и експлозивних материја из члана 348. став 2. у вези става 1. КЗ, за које је првостепеном пресудом оглашен кривим, осудио на казну затвора у трајању од 1 године и 6 месеци у коју му је урачунато и време проведено у притвору од 24.01.2020. године до 04.03.2020. године и на мери забрана напуштања стана од 04.03.2020. године до 04.12.2020. године, док су у преосталом делу жалба Вишег јавног тужиоца у Београду и жалба браниоца окривљеног АА одбијене као неосноване и првостепена пресуда у непреиначеном делу потврђена.

Против наведених правноснажних пресуда, захтев за заштиту законитости поднео je бранилац окривљеног АА, адвокат Дејан Ћасић, због повреде закона из члана 439. тачка 3) у вези члана 485. став 1. тачка 1) ЗКП, са предлогом да Врховни касациони суд усвоји захтев за заштиту законитости, побијане пресуде укине и предмет врати на поновно суђење или окривљеног ослободи од кривичне одговорности.

Врховни касациони суд је на основу члана 488. став 1. ЗКП доставио примерак захтева за заштиту законитости Републичком јавном тужиоцу, па је у седници већа, коју је одржао без обавештења Републичког јавног тужиоца и браниоца окривљеног, сматрајући да њихово присуство, у смислу члана 488. став 2. ЗКП, није од значаја за доношење одлуке, размотрио списе предмета са правноснажним пресудама против којих је поднет захтев за заштиту законитости, те је након оцене навода у захтеву, нашао:

Захтев за заштиту законитости је неоснован у односу на повреду кривичног закона из члана 439. тачка 3) ЗКП, док је у преосталом делу недозвољен.

Бранилац окривљеног у поднетом захтеву за заштиту законитости, образлажући повреду закона из члана 439. тачка 3) ЗКП наводи да су нижестепени судови повредили одредбу члана 66. КЗ, јер окривљеном АА нису изрекли условну осуду као меру упозорења, иако су за то постојали законски услови прописани управо наведеном одредбом.

Изнети наводи захтева за заштиту законитости су неосновани, а ово из следећих разлога.

Из списа предмета произилази да је окривљени правноснажним пресудама оглашен кривим због извршења кривичног дела недозвољена производња, држање, ношење и промет оружја и експлозивних материја из члана 348. став 2. у вези става 1. КЗ.

Одредбом члана 348. став 2. КЗ прописано је да ако је предмет дела из става 1. овог члана ватрено оружје, муниција, експлозивне материје, минско-експлозивна средства или средства на бази експлозивних материја или гасно оружје чија израда, продаја, набавка, размена или држање није дозвољено грађанима, учинилац ће се казнити затвором од 1 до 8 година и новчаном казном.

Одредбом члана 66. став 2. КЗ („Службени гласник Републике Србије“ број 35/19) која се примењује од 01.12.2019. године, прописано је да се не може изрећи условна осуда за кривична дела за која се може изрећи казна затвора у трајању од 8 година или тежа казна.

Дакле, како је одредбом члана 348. став 2. КЗ прописано да се учинилац може казнити и казном затвора од 8 година, то нису испуњени законски услови за примену одредбе члана 66. КЗ, на коју се бранилац позива у поднетом захтеву.

Полазећи од наведеног, то су по оцени Врховног касационог суда неосновани наводи захтева којима се указује на повреду кривичног закона из члана 439. тачка 3) ЗКП.

У преосталом делу захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног АА је недозвољен.

Наиме, у образложењу захтева, бранилац окривљеног АА, образлажући повреду закона из члана 439. тачка 3) ЗКП, наводи да је пресудом Апелационог суда у Београду Кж1 975/21 од 24.11.2021. године повређена одредба члана 54. КЗ. По ставу одбране, првостепени суд је у току поступка правилно утврдио олакшавајуће околности на страни окривљеног: да је окривљени неосуђивано лице; да је дело које му се ставља на терет у току поступка извршио у зрелим годинама; да након тога није извршио ново кривично дело..., а да при томе није нашао отежавајуће околности, из којих разлога је невероватно да је Апелациони суд у Београду прихватио и чињенично стање и наведене олакшавајуће околности, као и чињеницу непостојања отежавајућих околности на страни окривљеног, али је заузео потпуно другачије становиште о санкцији. Такође, бранилац указује и да су нижестепени судови неправилно одмерили казну и пропустили да примене одредбе члана 56. КЗ.

На описани начин, по ставу Врховног касационог суда, бранилац окривљеног указује на повреду закона из члана 441. став 1. ЗКП.

Међутим, повреда закона из члана 441. став 1. ЗКП, није предмет разматрања од стране Врховног касационог суда у поступку по захтеву за заштиту законитости, дакле није дозвољен разлог, у смислу одредбе члана 485. став 4. ЗКП, за подношење овог ванредног правног лека од стране окривљеног преко браниоца, због чега је Врховни касациони суд, захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног АА, у напред наведеном делу оценио као недозвољен.

Из изнетих разлога, Врховни касациони суд је, на основу одредбе члана 491. ЗКП и члана 487. став 1. тачка 2) у вези члана 485. став 4. ЗКП, донео одлуку као у изреци ове пресуде.

Записничар-саветник                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                       Председник већа-судија

Ирина Ристић, с.р.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                      Бата Цветковић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић