Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Рев 4432/2021
24.11.2022. година
Београд

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: др Драгише Б. Слијепчевића, председника већа, Јасмине Стаменковић, др Илије Зиндовића, Бранка Станића и Татјане Матковић Стефановић, чланова већа, у парници тужиоца АА из ..., чији је пуномоћник Данијел Волар, aдвокат у ..., против тужених ББ и ВВ, обоје из ..., које заступа пуномоћник Ђорђе Мисиркић, адвокат у ..., ради поништаја судског поравнања и побијања дужникових правних радњи, одлучујући о ревизији тужиоца изјављеној против пресуде Апелационог суда у Новом Саду Гж 138/21 од 04.02.2021. године, у седници већа одржаној 24.11.2022. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

НЕ ДОЗВОЉАВА СЕ одлучивање о посебној ревизији тужиоца.

ОДБАЦУЈЕ СЕ, као недозвољена, ревизија тужиоца изјављена против пресуде Апелационог суда у Новом Саду Гж 138/21 од 04.02.2021. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Основног суда у Руми П 760/15 од 26.10.2020. године, ставом првим изреке, одбијен је тужбени захтев да се поништи судско поравнање П 1860/10 од 29.04.2011. године, закључено у корист тужене ББ; ставом другим изреке одбачена је тужба у делу којим је тражено да се обавеже тужени ВВ, као извршни дужник, да исплати тужиоцу, као извршном повериоцу, дуг по основу веродостојне, правноснажне и извршне пресуде са одговарајућим законским затезним каматама и трошковима до сада вођеног судског поступка; ставом трећим изреке обавезан је тужилац да туженима накнади трошкове поступка у износу од 87.000,00 динара са законском затезном каматом од извршности пресуде до исплате.

Пресудом Апелационог суда у Новом Саду Гж 138/21 од 04.02.2021. године одбијена је жалба тужиоца и потврђена првостепена пресуда и одбијен је захтев тужиоца за накнаду трошкова жалбеног поступка.

Против правноснажне другостепене пресуде тужилац је благовремено изјавио ревизију због погрешне примене материјалног права, с позивом на одредбе члана 404. ЗПП.

Чланом 404. ставом 1. ЗПП ("Службени гласник РС", бр. 72/11...18/20) прописано је да је ревизија изузетно дозвољена због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која не би могла да се побија ревизијом, ако је по оцени Врховног касационог суда потребно да се размотре правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе, као и ако је потребно ново тумачење права (посебна ревизија), а ставом 2. да о дозвољености и основаности ревизије из става 1. овог члана одлучује Врховни касациони суд у већу од пет судија.

Према становишту нижестепених судова, привременом мером у предмету Општинског суда у Руми П 111/09 туженом ВВ је забрањено да отуђи, располаже и оптерети 3/12 делoва парцеле бр. .. са дејством привремене мере до окончања тог правноснажног поступка. Парнични поступак је правноснажно окончан 14.06.2009. године, па у време закључења судског поравнања 29.04.2011. године којим су 3/12 делова парц. бр. .. и .. пренете на тужену ББ, привремена мера није производила дејство. Стога судско поравнање није ништаво у смислу чланова 1092. става 1, 1096. става 2. и 1097. ставова 1. и 2. ЗОО и члана 332. става 4. Закона о парничном поступку важећег у време закључења судског поравнања. Тужба је на основу члана 294. става 1. тачке 4) ЗПП одбачена у делу о којем је одлучено у предмету Општинског суда у Руми П 111/09. О захтеву тужиоца судови су одлучили уз примену материјалног права које је у складу са правним схватањем израженим кроз одлуке Врховног касационог суда у којима је одлучивано о истоветним захтевима тужилаца са истим или сличним чињеничним стањем и правним основом због чега у конкретном случају не постоји потреба за разматрање правних питања од општег интереса, ни у интересу равноправности грађана, као ни потреба уједначавања судске праксе или новог тумачења права.

Сходно изнетом, Врховни касациони суд налази да у конкретном случају нису испуњени услови за одлучивање о ревизији, као изузетно дозвољеној, применом члана 404. става 1. ЗПП, на основу чега је и одлучено као у ставу првом изреке.

Испитујући дозвољеност ревизије у смислу члана 410. става 2. тачке 5) ЗПП, Врховни касациони суд је установио да ревизија није дозвољена.

Чланом 403. ставом 3. ЗПП прописано је да ревизија није дозвољена у имовинскоправним споровима ако вредност предмета спора побијеног дела не прелази динарску противвредност од 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе.