.jpg "Sudska praksa")
Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Рев 7712/2021
23.03.2022. година
Београд
Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија Добриле Страјина, председника већа, Гордане Комненић, Драгане Миросављевић, Зорана Хаџића и Весне Субић, чланова већа, у парници тужиоца Оператор дистрибутивног система „ЕПС Дистрибуција“ д.о.о. Београд - Огранак „Електродистрибуција Ниш“, чији је пуномоћник Ивана Мараш, адвокат из ..., против туженог АА из ..., чији је пуномоћник Ивана Трајковић, адвокат из ..., ради стицања без основа, одлучујући о ревизији туженог изјављеној против пресуде Вишег суда у Нишу Гж 1442/2020 од 09.06.2021. године, у седници одржаној 23.03.2022. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
НЕ ДОЗВОЉАВА СЕ одлучивање о ревизији туженог изјављеној против пресуде Вишег суда у Нишу Гж 1442/2020 од 09.06.2021. године, као изузетно дозвољеној.
ОДБАЦУЈЕ СЕ, као недозвољена, ревизија туженог изјављена против пресуде Вишег суда у Нишу Гж 1442/2020 од 09.06.2021. године.
О б р а з л о ж е њ е
Пресудом Основног суда у Нишу П 4692/19 од 04.02.2020. године, ставом првим изреке, обавезан је тужени да тужиоцу исплати износ од 109.131,66 динара по основу стицања без основа неовлашћеним коришћењем електричне енергије, са законском затезном каматом почев од 20.06.2017. године, односно од дана неоснованог стицања, па до коначне исплате. Ставом другим изреке, решено је о трошковима парничног поступка и обавезан тужени да тужиоцу плати износ од 35.966,00 динара.
Пресудом Вишег суда у Нишу Гж 1442/2020 од 09.06.2021. године, одбијена је као неоснована жалба туженог, потврђена напред наведена првостепена пресуда и одбијен захтев туженог за накнаду трошкова поступка по жалби.
Против правноснажне пресуде донете у другом степену, тужени је благовремено изјавио ревизију због погрешне примене материјалног права и битних повреда одредаба парничног поступка, с предлогом да се о ревизији одлучује као о изузетно дозвољеној, на основу члана 404. став 1. Закона о парничном поступку.
Сходно члану 404. Закона о парничном поступку – ЗПП („Службени гласник РС“, број 72/11...18/20) ревизија је изузетно дозвољена због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која не би могла да се побија ревизијом, ако је по оцени Врховног касационог суда потребно да се размотре правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе, као и ако је потребно ново тумачење права (посебна ревизија). О дозвољености и основаности посебне ревизије одлучује Врховни касациони суд у већу од пет судија.
Предмет тражене правне заштите је накнада вредности стечене неовлашћеним коришћењем електричне енергије. Ценећи испуњеност услова за изузетну дозвољеност ревизије, Врховни касациони суд налази да из навода ревизије туженог не произлази да постоји потреба за разматрањем правних питања од општег интереса, односно правних питања у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе или новог тумачења права, већ да се оспорава утврђено чињенично стање. У конкретном случају, одлука у оваквој парници је условљена резултатом расправљања и чињеничним стањем утврђеним у том поступку и заснована на примени одговарајућих одредаба материјалног права.
Из наведених разлога, нема места одлучивању о ревизији као посебној, па је применом члана 404. ЗПП одлучено као у ставу првом изреке.
Врховни касациони суд је испитао дозвољеност ревизије на основу одредбе члана 410. став 2. тачка 5. Закона о парничном поступку, а у вези члана 413. Закона о парничном поступку и утврдио да ревизија туженог није дозвољена.
Одредбом члана 403. став 3. Закона о парничном поступку прописано је да ревизија није дозвољена у имовинскоправним споровима ако вредност предмета спора побијаног дела не прелази динарску противвредност од 40.000 евра, по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе.
Тужилац је поднео тужбу 30.08.2019. године ради стицања без основа, а вредност предмета спора је 109.131,66 динара.
Побијаном другостепеном пресудом одлучено у спору мале вредности, јер вредност предмета спора не прелази динарску противвредност 3.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе, па ревизија није дозвољена, на основу одредбе члана 479. став 6. Закона о парничном поступку.
Из изложених разлога, Врховни касациони суд је одлуку као у ставу другом изреке донео применом одредбе члана 413. Закона о парничном поступку.
Председник већа - судија
Добрила Страјина, с.р.
За тачност отправка
Управитељ писарнице
Марина Антонић
