Против правноснажне пресуде донете у другом степену, тужени ВВ је благовремено изјавио ревизију, због погрешне примене материјалног права, са предлогом да се о ревизији одлучи као о изузетно дозвољеној, применом члана 404. Закона о парничном поступку.

Тужилац је поднео одговор на ревизију.

Врховни касациони суд је оценио да нису испуњени услови за одлучивање о посебној ревизији, у смислу члана 404. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС”, бр. 72/2011...18/2020, у даљем тексту: ЗПП).

Правноснажном пресудом, применом материјалног права из одредби Закона о основама својинско правних односа, Породичног закона и Закона о извршењу и обезбеђењу, усвојен је тужбени захтева тужиље сада пок. ББ и утврђено да је недопуштено извршење у обиму удела од ½ на непокретностима уписаним у ЛН бр. .. КО ..., ЛН бр. .. КО ..., ЛН бр. .. КО ... и ЛН бр. .. КО ..., које се спроводи пред Основним судом у Убу у предмету И 1079/15 и пред јавним извршитељем Надом Крсмановић из ... у предмету ИИ 100/16 против туженог ГГ из ..., а ради наплате новчаног потраживања туженог ВВ из ... и наложено РГЗ, СКН у Лајковцу и СКН у Убу да у катастру непокретности изврши упис наведеног права сусвојине. Ово због тога што је сада пок. тужиља ББ, знатно пре него што је покренут поступак извршења, стекла право сусвојине на ½ непокретности на којима се спроводи извршење по самом закону у току трајања брака и заједничким средствима са сада пок. ДД, који је без сазнања, дозволе и одобрења сада пок. ББ свом сину из првог брака, туженом ГГ, пренео право својине на имовини стеченој у браку.

Имајући у виду садржину тражене правне заштите, чињенице утврђене у поступку и начин пресуђења, Врховни касациони суд је оценио да је другостепена одлука у складу са праксом ревизијског суда и правним ставовима израженим у одлукама Врховног касационог суда, у којима је одлучивано о истоветним захтевима странака, са истим или сличним чињеничним стањем и правним основом, због чега нема услова за одлучивање о ревизији као изузетно дозвољеној, а ради разматрања правног питања од општег интереса или у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе или новог тумачења права.

Из наведених разлога, Врховни касациони суд је на основу члана 404. ЗПП одлучио као у ставу изреке овог решења.

Испитујући дозвољеност ревизије у смислу члана 410. став 2. тач. 5. ЗПП, Врховни касациони суд је утврдио да ревизија није дозвољена.

Одредбом члана 410. став 2. тачка 5. ЗПП је прописано да ревизија није дозвољена ако је изјављена против пресуде против које по закону не може да се поднесе. (члан 403. ст. 1.и 3.).

Према члану 403. став 3. ЗПП ревизија није дозвољена у имовинско-правним споровима, ако вредност предмета спора побијаног дела не прелази динарску противвредност од 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе.

Тужба у овој правној ствари је поднета 03.11.2017. године, у којој је као вредност предмета спора наведен износ од 500.000,00 динара. На дан подношења тужбе, 1 евро је према средњем курсу Народне банке Србије, износио 118,8253 динара, па вредност предмета спора представља динарску противвредност износа 4.207,86 евра.

Како у конкретном случају вредност предмета спора побијаног дела правноснажне пресуде не прелази динарску противвредност 40.000 евра по средњем курсу НБС на дан поношења тужбе, то ревизија није дозвољена у смислу члана 403. став 3. ЗПП.

На основу члана 413. ЗПП, Врховни касациони суд је одлучио као у ставу другом изреке.

Председник већа - судија

Весна Субић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић