Рев 5569/2021 3.19.1.25.1.4; посебна ревизија

Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Рев 5569/2021
08.12.2022. година
Београд

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Марине Милановић, председника већа, Јелице Бојанић Керкез, Весне Станковић, Драгане Бољевић и Бранке Дражић, чланова већа, у парници тужиоца АА из ..., чији је пуномоћник Будимир Гуџић, адвокат из ..., против тужених Грађевинско занатско друштво ''Бокамонт'' доо Ниш, чији је пуномоћник Зоран Пешић, адвокат из ... и ПД за грађевинарство ''Сигма инжењеринг'' доо Смедеревска Паланка, ради недопустивости извршења, одлучујући о ревизији туженог Грађевинско занатског друштва ''Бокамонт'' доо Ниш изјављеној против пресуде Апелационог суда у Нишу Гж 1802/20 од 26.11.2020. године, у седници већа одржаној дана 08.12.2022. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

НЕ ДОЗВОЉАВА СЕ одлучивање о ревизији туженог Грађевинско занатског друштва ''Бокамонт'' доо Ниш изјављеној против пресуде Апелационог суда у Нишу Гж 1802/20 од 26.11.2020. године, као изузетно дозвољеној.

ОДБАЦУЈЕ СЕ, као недозвољена, ревизија туженог Грађевинско занатског друштва ''Бокамонт'' доо Ниш изјављена против пресуде Апелационог суда у Нишу Гж 1802/20 од 26.11.2020. године.

ОДБИЈА СЕ захтев тужиоца за накнаду трошкова ревизијског поступка.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Основног суда у Нишу П 5457/19 од 09.12.2019. године, ставом првим изреке, усвојен је тужбени захтев тужиоца и утврђено да је недопуштено извршење одређено решењем Привредног суда у Нишу И 182/15 од 06.04.2015. године, чије је спровођење одређено закључком јавног извршитеља Миљана Трајковића из ... ИИ ../15 од 04.01.2017. године и то продајом непокретности извршног дужника, стана број .. у улици ... у ..., улаз .., на Кп бр. .. КО ... . Ставом другим изреке, обавезани су тужени да тужиоцу на име трошкова парничног поступка исплате износ од 178.200,00 динара.

Пресудом Апелационог суда у Нишу Гж 1802/20 од 26.11.2020. године, ставом првим изреке, одбијена је жалба туженог Грађевинско занатског друштва ''Бокамонт'' доо Ниш и потврђена првостепена пресуда у ставу првом изреке. Ставом другим изреке, преиначена је одлука о трошковима поступка из става другог изреке првостепене пресуде, тако што је тужени Грађевинско занатско друштво ''Бокамонт'' доо Ниш обавезано да солидарно са туженим ПД за грађевинарство ''Сигма инжењеринг'' доо Смедеревска Паланка, тужиоцу на име трошкова парничног поступка исплати износ од 63.000,00 динара. Ставом трећим изреке, одбијен је захтев тужиоца за накнаду трошкова другостепеног поступка.

Против наведене правноснажне пресуде донете у другом степену, ревизију је благовремено изјавио тужени Грађевинско занатско друштво ''Бокамонт'' доо Ниш, због погрешне примене материјалног права, позивајући се на одредбу члана 404. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“ бр. 72/2011, 49/2013-УС, 74/2013- УС, 55/2014, 87/2018, у даљем тексту: ЗПП).

Према одредби члана 404. ЗПП ревизија је изузетно дозвољена због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која не би могла да се побија ревизијом, ако је по оцени Врховног касационог суда потребно да се размотре правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе, као и ако је потребно ново тумачење права (посебна ревизија).

У овој правној ствари правноснажном пресудом одлучено је о недопустивости извршења одређеног решењем Привредног суда у Нишу продајом непокретности - стана број .. у улици ... у ..., улаз .., на кп бр. .. КО ..., у чињенично-правној ситуацији да је тужилац доказао да има право које спречава извршење по пуноважном, у целости извршеном, уговору о купопродаји непокретности овереном 06.05.2008. године и анексом овереним у 2015. години и поседом стана од 2009. године, због чега је касније одређено извршење продајом стана недопуштено. Побијаном пресудом другостепени суд је одлучио уз примену материјалног права, које је у складу са правним схватањем израженим кроз одлуке Врховног касационог суда, у којима је одлучивано о истоврсним захтевима, са истим или сличним чињеничним стањем и правним основом, због чега у конкретном случају не постоји потреба за разматрањем правних питања од општег интереса или у интересу равноправности грађана, као ни потреба уједначавања судске праксе или новог тумачење права.

Како на основу изнетог произлази да у конкретном случају нису испуњени услови из члана 404. става 1. ЗПП, Врховни касациони суд је одлучио као у ставу првом изреке.

Испитујући дозвољеност ревизије у смислу члана 410. став 2. тачка 5. Закона о парничном поступку, Врховни касациони суд је оценио да ревизија туженог Грађевинско занатског друштва ''Бокамонт'' доо Ниш није дозвољена.

Тужба у овој парници поднета је 04.04.2017. године, ради недопустивости извршења. У тужби није означена вредност предмета спора, а ни током поступка није утврђена вредност спора, те како конкретан спор не спада у врсту спорова који су непроцењиви, то је другостепени суд као вредност предмета спора одредио износ од 15.000,00 динара, у складу са чланом 28. Закона о судским таксама.

Закон о изменама и допунама Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“ број 55/14), који је ступио на снагу 31.05.2014. године, регулише одлучивање о ревизији против правноснажних одлука донетих у другом степену после 31.05.2014. године, независно од времена покретања парничног поступка, у погледу вредносног цензуса за дозвољеност ревизије, који је прописан чланом 23. став 3. овог закона. Чланом 23. став 3. Закона о изменама и допунама Закона о парничном поступку, прописано је да је ревизија дозвољена у свим поступцима у којима вредност предмета спора побијаног дела прелази динарску противвредност од 40.000 евра, односно 100.000 евра у привредним споровима по средњем курсу НБС на дан подношења тужбе, а који нису правноснажно решени до дана ступања на снагу овог закона.

У конкретном случају, обзиром да вредност предмета спора није означена и да се узима да сходно члану 28. Закона о судским таксама износи 15.000,00 динара, то је испод законом прописаног цензуса за изјављивање ревизије од 40.000 евра у динарској противвредности, ревизија туженог није дозвољена.

Из наведених разлога, Врховни касациони суд је одлучио као у ставу другом изреке, применом члана 404. Закона о парничном поступку.

Како трошкови на име састава одговора на ревизију нису били нужни за вођење ове парнице, то је одбијен захтев тужиоца за накнаду трошкова на име састава одговора на ревизију, те је применом члана 154. став 1. и 165. ЗПП, одлучено као у ставу трећем изреке.

Председник већа - судија

Марина Милановић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић