Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Рев 8099/2022
06.07.2022. година
Београд

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Јасминке Станојевић председника већа, Бисерке Живановић, Споменке Зарић, Драгане Миросављевић и Гордане Комненић, чланова већа, у парници тужилаца АА, ББ, ВВ, ГГ и ДД, сви из ..., чији су заједнички пуномоћници Наташа Мијаљевић и Јовица Мијаљевић, адвокати из ..., против туженог Града Новог Пазара, кога заступа Градско правобранилаштво, ради исплате, одлучујући о ревизији туженог изјављеној против пресуде Апелационог суда у Крагујевцу Гж 651/22 од 15.03.2022. године, у седници од 06.07.2022. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

НЕ ПРИХВАТА СЕ одлучивање о ревизији туженог као изузетно дозвољеној.

ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољена ревизија туженог изјављена против пресуде Апелационог суда у Крагујевцу Гж 651/22 од 15.03.2022. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Вишег суда у Новом Пазару П 37/20 од 19.01.2022. године, ставом првим изреке усвојен је тужбени захтев тужилаца и тужени је обавезан да им на име фактичког изузећа катастарских парцела .. и .. сваком од тужилаца исплати по 1.178.938,30 динара са законском затезном каматом од 19.01.2022. године до исплате. Ставом другим изреке тужени је обавезан да тужиоцима накнади трошкове парничног поступка у износу од 619.546,00 динара.

Пресудом Апелационог суда у Крагујевцу Гж 651/22 од 15.03.2022. године, одбијена је као неоснована жалба туженог и потврђена првостепена пресуда.

Против другостене пресуде, заступник туженог је благовремено изјавио ревизију због погрешне примене материјалног права и из разлога прописаних чланом 404. Закона о парничном поступку.

По оцени Врховног касационог суда, нису испуњени законски услови за одлучивање о ревизији туженог као изузетно дозвољеној, у смислу члана 404. став 1. важећег Закона о парничном поступку – ЗПП. Ревизијом туженог указује се на погрешну примену члана 10. Закона о јавној својини и члана 2. Закона о путевима, као и члана 42. Закона о експропријацији, али се не указује на законске разлоге за изузетну дозвољеност ревизије. Зато је одлучено као у ставу првом изреке.