На основу члана 535. ЗКП од окривљеног АА се одузима 0,15 грама опојне дроге канабис.

Трошкова кривичног поступка падају на терет буџетских средстава суда.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Основног суда у Убу К 40/22 од 13.05.2022. године окривљени АА оглашен је кривим због кривичног дела неовлашћено држање опојних дрога из члана 246а. став 1. КЗ за које му је изречена условна осуда тако што му је утврђена казна затвора у трајању од 2 (два) месеца и истовремено одређено да се иста неће извршити, уколико окривљени у року проверавања од 1 (једне) године од правноснажности пресуде, не учини ново кривично дело. На основу члана 246а. став 5. у вези члана 87. став 3. КЗ окривљеном је изречена мера безбедности одузимања предмета и то 0,15 грама опојне дроге канабис. Окривљени је обавезан да плати трошкове паушала у износу од 5.000,00 динара у року од 15 дана од дана правноснажности пресуде.

Пресудом Вишег суда у Ваљеву Кж1 103/22 од 10.08.2022. године одбијена је као неоснована жалба браниоца окривљеног АА, адвоката Миљана Милановића, а пресуда Основног суда у Убу К 40/22 од 13.05.2021. године потврђена.

Против наведених правноснажних пресуда захтев за заштиту законитости благовремено је поднео бранилац окривљеног АА, адвокат Миљан Милановић, због битних повреде одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 1) и 2) ЗКП и повреда кривичног закона из члана 439. тачка 1) и 3) ЗКП, са предлогом да Врховни касациони суд усвоји захтев за заштиту законитости и преиначи у целини побијане пресуде тако што ће окривљеног ослободити од оптужбе или побијане пресуде укине у целини предмет врати на поновно одлучивање првостепеном суду.

Врховни касациони суд је примерак захтева за заштиту законитости браниоца окривљеног доставио Републичком јавном тужиоцу, у складу са одредбом члана 488. став 1. КЗ и у седници већа коју је одржао у смислу члана 490. ЗКП, без обавештавања Републичког јавног тужиоца и браниоца, сматрајући да њихово присуство није од значаја за доношење одлуке, размотрио списе предмета и правноснажне пресуде против којих је захтев за заштиту законитости поднет те је након оцене навода изнетих у захтеву, нашао:

Захтев за заштиту законитости је основан.

Према налажењу Врховног касационог суда, основано се захтевом за заштиту браниоца окривљеног АА указује да је побијаним пресудама учињена повреда кривичног закона из члана 439. тачка 1), ЗКП јер дело за које је окривљени оглашен кривим, није кривично дело, иако садржи сва законска обележја кривичног дела неовлашћено држање опојних дрога из члана 246а. став 1. КЗ, обзиром да представља дело малог значаја у смислу члана 18. КЗ.

Из списа предмета произилази да је окривљени неосуђиван, да је у време извршења кривичног дела као млађе пунолетно лице, са практично тек навршених 18. година живота, неовлашћено држао у мањој количини за сопствену употребу 0,15 грама опојне дроге Cannabis, која садржи психоактивну компоненту THC у концентрацији већој од 0,3%, која се, као и THC, налази на Списку психоактивних контролисаних супстанци („Службени гласник РС“ број 70/21). Према одбрани коју је изнео, окривљени је опојну дрогу купио претходног дана, да би превазишао последице стресних догађаја којима је био изложен.

Наведено упућује на закључак да се коришћење опојне дроге код окривљеног своди на штетну злоупотребу, чему у прилог говори и чињеница да није утврђена зависност од опојних дрога.

Током кривичног поступка нису утврђене чињенице и околности да је поступање окривљеног на било који начин угрозило здравље других људи, па његово поступања представља неодговоран однос према сопственом здрављу, па су имајући у виду врсту и количину опојне дроге, последице по њега незнатне.

Изнете личне карактеристике окривљеног, околности конкретног случаја, описане у изреци пресуде, по оцени овог суда, указују да степен кривице окривљеног није висок и да су штетне последице његовог чињења незнатне и поред тога што је неовлашћено држао у мањој количини за сопствену употребу 0,15 грама опојне дроге Cannabis (марихуане), која садржи психоактивну компоненту THC (тетрахидроканабинол) у концентрацији већој од 0,3%, која се као и Cannabis налази се на Списку психокативних контролисаних супстанци („Службени гласник РС“ број 70/21). При томе, врста и количина опојне дроге коју је окривљени неовлашћено држао не указује да би општа сврха изрицања кривичних санкција захтевала изрицање кривичне санкције.

Ово тим пре, што се, због личних карактеристика окривљеног и кајања које је изразио, основано може очекивати и да је само вођење кривичног поступка у довољној мери превентивно утицало на њега да убудуће не врши кривична дела.

Погрешно је, према томе, становиште нижестепених судова да у конкретном случају нису испуњени законски услови за примену института дела малог значаја из члана 18. КЗ, које је образложено тако да доводи у питање у сваком случају, тачније искључује могућност примене правног института из члана 18. КЗ, када је у питању кривично дело из члана 246а став 1. КЗ. Основано се захтевом за заштиту законитости указује да је побијаним пресудама учињена повреда кривичног закона из члана 439. тачка 1) ЗКП у вези члана 246а. став 1. КЗ у вези члана 18. КЗ, јер значај заштитног објекта не може сам по себи искључити примену овог института имајући у виду законске услове које суд обавезно цени код примене кривичног закона – члан 18. КЗ.

Сходно наведеном, Врховни касациони суд је усвојио захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног АА, адвоката Миљана Милановића, као основан, и повреду кривичног закона из члана 439. тачка 1) ЗКП отклонио преиначењем побијаних правноснажних пресуда тако што је окривљеног АА, на основу члана 423. тачка 1) ЗКП, ослободио од оптужбе да је извршио кривично дело неовлашћено држање опојних дрога из члана 246а. став 1. КЗ јер дело за које је правноснажно оглашен кривим, представља дело малог значаја у смислу члана 18. КЗ, па није кривично дело.

На основу члana 535 ЗКП суд је одредио да се од окривљеног АА одузиме 0,15 грама опојне дроге канабис налазећи да је одузимање наведене опојне дроге неопходно са становишта заштите опште безбедности односно здравља људи.

Како је окривљени ослобођен од оптужбе да је извршио кривично дело, Врховни касациони суд је у складу са одредбом чл.265 ст.1 ЗКП, одлучио да трошкови кривичног поступка падају на терет буџетских средстава суда.

Врховни касациони суд се, сходно донетој одлуци, није упуштао у разматрање осталих повреда истакнутих у захтеву за заштиту законитости браниоца окривљеног обзиром да је то беспредметно у оваквој процесној ситуацији.

Из изнетих разлога, Врховни касациони суд је на основу одредбе члана 492. став 1. тачка 2) ЗКП одлучио као у изреци пресуде.

Записничар-саветник                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                               Председник већа-судија

Сања Живановић, с.р.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                Биљана Синановић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић