Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Рев2 4948/2022
01.02.2023. година
Београд
Р Е Ш Е Њ Е
ОДБАЦУЈЕ СЕ, као недозвољена, ревизија тужене-противтужиље изјављена против пресуде Апелационог суда у Нишу Гж1 2149/22 од 31.08.2022. године.
О б р а з л о ж е њ е
Пресудом Основног суда у Нишу П1 2095/21 од 20.01.2021. године, ставом првим изреке, усвојен је тужбени захтев и обавезана тужена-противтужиља да тужиљи- противтуженој на име неисплаћене накнаде трошкова смештаја – станарине и на име неисплаћених трошкова превоза ради посете породици за једно путовање месечно на релацији Ниш – ..., за период од децембра 2016. године до септембра 2017. године исплати појединачне месечне износе ближе означене у том ставу изреке, са законском затезном каматом по доспелости сваког појединачног месечног износа до исплате. Ставом другим изреке, усвојен је противтужбени захтев тужене-противтужиље тако што је тужиља-противтужена обавезана да туженој на име исплаћених трошкова превоза на релацији Ниш – ..., за период од децембра 2016. године закључно са септембром 2017. године исплати износе ближе означене у том ставу изреке са припадајућом законском затезном каматом по доспелости сваког појединачног месечног износа до исплате. Ставом трећим изреке, обавезана је тужена да тужиљи исплати на име трошкова парничног поступка 153.908,00 динара. Ставом четвртим изреке, обавезана је тужиља да туженој-противтужиљи исплати трошкове поступка од 15.000,00 динара.
Пресудом Апелационог суда у Нишу Гж1 2149/22 од 31.08.2022. године, одбијена је жалба тужене-противтужиље и потврђена првостепена пресуда у ставу првом и одлука о трошковима поступка из става трећег изреке.
Против правноснажне пресуде донете у другом степену тужена-противтужиља је изјавила ревизију из свих законских разлога (са неблаговременим образложењем).
Испитујући дозвољеност ревизије у смислу члана 410. став 2. тачка 5. Закона о парничном поступку – ЗПП („Службени гласник РС“, бр. 72/11, 55/14, 87/18 и 18/20), Врховни касациони суд је нашао да ревизија тужене-противтужиље није дозвољена.
Према члану 441. ЗПП ревизија је увек дозвољена у споровима о заснивању, постојању и престанку радног односа. Уколико се тужбени захтев у овој врсти спорова односи на потраживање у новцу, дозвољеност ревизије се оцењује на основу члана 403. став 3. ЗПП, према коме ревизија није дозвољена уколико вредност предмета спора побијаног дела не прелази динарску противвредност од 40.000 евра по средњем курсу НБС на дан подношења тужбе.
Тужбу ради накнаде штете на име трошкова смештаја и трошкова превоза ради посете породици за једно путовање месечно на релацији Ниш- ... од по 1.000,00 динара, од укупно 253.150,02 динара, тужиља је поднела 02.11.2017. године, а тужена је поднеском од 12.11.2021. године истакла компензациони приговор, односно противтужбу за исплату накнаде исплаћених трошкова превоза од Ниша до ... за период од децембра 2016. године, закључно са септембром 2017. године од укупно 82.800,00 динара са припадајућом затезном каматом на појединачне месечне износе.
Како вредност предмета спора побијаног дела (по тужби тужиље у износу од 253.150,02 динара), не прелази динарску противвредност од 40.000 евра по средњем курсу НБС на дан подношења тужбе, то ревизија тужене-противтужиље није дозвољена.
Са наведених разлога, на основу члана 413. ЗПП, Врховни касациони суд је одлучио као у изреци.
Председник већа-судија
Звездана Лутовац, с.р.
За тачност отправка
Управитељ писарнице
Марина Антонић