Против правноснажног решења донетог у другом степену, предлагач је благовремено изјавио ревизију, због битне повреде одредаба поступка и погрешне примене материјалног права.

Испитујући побијано решење у смислу члана 408, у вези члана 420. ст. 1. и 6. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС”, бр. 72/2011…10/2023, у даљем тексту: ЗПП) и члана 30. став 2. Закона о ванпарничном поступку („Службени гласник СРС”, бр. 25/82, 48/88, „Службени гласник РС“, бр. 46/95...14/22), Врховни суд је оценио да ревизија предлагача није основана.

У поступку није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. ЗПП, на коју ревизијски суд пази по службеној дужности. Наводе у ревизији којима се указује да је у поступку учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 12. ЗПП, као и наводе којима се оспорава правилност утврђеног чињеничног стања и стављају примедбе на оцену доказа из члана 8. ЗПП, Врховни суд није ценио, јер се ревизија из ових разлога не може изјавити, у смислу члана 407. ЗПП.

Према утврђеном чињеничном стању, на кат. парц. бр. ..., површине 1.49,46 ха, уписаној у ЛН ... КО ..., Општина ..., експроприсаној решењем Одељења за имовинско- правне, комуналне послове и саобраћај Градске управе Града Пожаревца од 08.09.2014. године, које је правноснажно 26.06.2017. године посађено је 2010. године 1088 садница ораха сејанца некалемљеног, са међуусевом луцерке у међуредовима на целокупној површини од 1.49,46 хектара. Овај број садница је вишеструко већи од прописаног према правилима пољопривредне струке за предметну површину, шкоди развоју ове биљне врсте и одражава се на умањење њене родности. Саднице ораха нису одржаване, нити је рађена резидба, па је 2014. године парцела била у корову, а 2017. године у време правноснажности решења о експропријацији само 211 садница из првобитне садње (из јесени 2010. године) је било на експроприсаној парцели и то заосталог развоја, с обзиром на године старости, што је последица непримене агротехничких мера неге и одржавања засада. На парцели је 2017. године било досађених 323 саднице старости једне до две године.

Правноснажним решењем Основног суда у Пожаревцу Р1 34/2019 од 04.11.2021. године предлагачу је одређена накнада на име тржишне вредности експроприсаног земљишта- кат.парц. ... КО ... и накнада на име вредности 211 садница ораха сејанца некалемљеног. Предлагач је била у поседу експроприсане парцеле у 2017. години тј. у време правноснажности решења о експропријацији и могла је да скине принос луцерке за ту годину.

На овако утврђено чињенично стање правилно су нижестепени судови, применом материјалног права из одредби чл. 50. и 52. Закона о експропријацији, цитираних у образложењу побијаног решења, оценили да поднети предлог није основан.

Неосновано се наводима ревизије оспорава правилна примена материјалног права.

Законом о експропријацији се уређују имовинска права у случају одузимања имовине у јавном интересу. У начелу, равнотежа приватног и јавног интереса се успоставља давањем одговарајуће накнаде на име противредности непокретности чије су државине и својине власници лишени.

Одредбом члана 50. став 1. Закона о експропријацији прописано је да ранији сопственик нема право на накнаду за улагања која је извршио после дана када је писмено обавештен о поднетом предлогу за експропријацију, осим трошкова који су били неопходни за коришћење непокретности. Ставом 2. истог члана прописано је да обавештење о поднетом предлогу за експропријацију ранијем сопственику доставља орган надлежан за доношење решења о експропријацији. Одредбом члана 52. став 1. истог закона прописано је да ранији сопственик има право да скине усеве и убере плодове са експроприсаног земљишта.

У конкретном случају, предлагач је 2010. године на кат. парц посадила 1088 садница ораха сејанца некалемљеног, са међуусевом луцерке на целокупној површини кат. парц. ... КО ... . По позиву за саслушање пред надлежним органом Градске управе Града Пожаревца, Одељењем за имовинско-правне, комуналне послове и саобраћај Градске управе Града Пожаревца, предлагач је упозната са поднетим предлогом за експропријацију и саслушана 03.09.2014. године. Како је предлагач 2010. године засадила на кат.парцели вишеструко већи број садница ораха од броја прописаног правилима пољопривредне струке за површину предметне парцеле, велики број садница ораха се осушио, па је 2017. године, у време правноснажности решења о експропријацији, само 211 садница из првобитне садње у 2010. години било на експроприсаној парцели и то заосталог развоја (за које је предлагачу правноснажним решењем од 04.11.2021. године одређена накнада), као и досађене 323 саднице старости једне до две године.

Код таквог стања ствари, и по оцени Врховног суда нема основа да се предлагачу као ранијем власнику експроприсане непокретности у смислу одредби Закона о експропријацији утврди и исплати накнада за усеве и засаде ораха која се поднетим предлогом тражи, јер је реч о накнадним улагањима која су на парцели извршена након што су органи управе обавестили предлагача 2014. године да је поднет предлог за експропријацију, односно за 323 саднице које су досађене у периоду 2015- 2016. године. Правилна је и оцена нижестепених судова да предлагач нема право на накнаду за усев луцерке у 2017. години, с обзиром да је у тој години била у поседу експроприсане парцеле и да је применом члана 52. Закона о експропријацији имала могућност да скине усеве луцерке са експроприсаног земљишта.

У ревизији предлагач понавља наводе истакнуте у жалби против првостепеног решења. Другостепени суд је у образложењу побијаног решења оценио све жалбене наводе предлагача који су били од значаја за правилну одлуку о изјављеној жалби и за своју одлуку је дао довољне и јасне разлоге, које у свему као правилне прихвата и овај суд.

Из наведених разлога, Врховни суд је на основу члана 414. ЗПП одлучио као у изреци решења.

Председник већа – судија

Весна Субић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић