Против правоснажне пресуде донете у другом степену тужилац је благовремено изјавио ревизију, побијајући пресуду у ставовима трећем, четвртом, петом, шестом и седмом изреке из свих законских разлога због којих се ревизија може изјавити.

Законски заступник тужене Општине Сјеница је поднео одговор на ревизију.

Врховни суд је испитао побијану пресуду, у смислу члана 408. Закона о парничном поступку („Сл. гласник РС“ број 72/11...10/23) па је утврдио да изјављена ревизија није основана.

У поступку није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. ЗПП, на коју ревизијски суд пази по службеној дужности. У поступку није дошло до пропуста у примени или погрешне примене ма које одредбе Закона о парничном поступку, па нема ни битне повреде одредаба парничног поступка из члана 374. став 1. ЗПП, на коју се у ревизији посебно указује.

Према утврђеном чињеничном стању, тужилац је, као кандидат политичке партије СДА за председника Општине Сјеница, изабран на ту функцију 31.07.2008. године, да би на седници СО Сјеница 15.12.2008. године била донета одлука о разрешењу тужиоца са функције председника Општине. Та одлука је поништена пресудом Управног суда П 16168/10 од 08.09.2011. године. Тужилац је дана 13.10.2011. године искључен из чланства политичке партије СДА Санџак, а потом је, истог дана на седници СО Сјеница донето решење којим се потврђује разрешење тужиоца са функције председника Општине Сјеница, али је и то решење поништено пресудом Управног суда у 11639/11 од 17.11.2011. године, јер Општина Сјеница није поступила према схватању Управног суда исказаног у претходној пресуди. На седници СО Сјеница од 06.12.2011. године донета је поново одлука о разрешењу тужиоца са функције председника Општине Сјеница, а по тужби за поништај те одлуке, донета је пресуда Управног суда У 13690/11 од 02.02.2012. године којим је тужба одбијена, али је Врховни касациони суд својим решењем Узп 109/12 од 07.12.2012. године укинуо ту пресуду и вратио предмет Управном суду на поновно одлучивање. Управни суд је својом пресудом У 17833/13 од 15.05.2014. године уважио тужбу и поништио побијану одлуку СО Сјеница од 16.12.2011. године.

Вештачењем од стране вештака економско финансијске струке утврђена је разлика у заради тужиоца коју би остваривао у периоду од 05.12.2008. године до 18.06.2012. године, да је у том периоду обављао функцију председника Општине Сјеница, у односу на зараду коју је у том периоду остваривао у „Електродистрибуција“ Сјеница, где је и запослен.

Правоснажном пресудом Вишег суда у Новом Пазару П 66/16 од 06.12.2015. године одбијен је тужбени захтев тужиоца којим је тражио да се утврди да је тужена Општина Сјеница дискриминаторски поступала према њему приликом одржавања седнице СО Сјеница дана 13.10.2011. године.

На овако утврђено чињенично стање, правилно је другостепени суд применио материјално право доносећи пресуду у побијаним деловима изреке, а за своју одлуку је дао довољне и јасне разлоге, које у свему прихвата и Врховни суд.

Супротно наводима ревизије, о тужбеном захтеву за накнаду нематријалне штете је већ правоснажно одлучено у овом поступку пресудом П 1246/16 од 29.09.2017. године, па је отпао основ за потраживање те накнаде, како је то правилно закључио Апелациони суд. Такође, тужилац је преиначио тужбу, постављајући тужбени захтев насловљен као прејудицијални поднеском од 17.02.2021. године, а са тим преиначењем тужени се нису сагласили нити је суд сматрао ово преиначење целисходним за коначно решење, због чега је правилно у овом делу одбијено преиначење тужбе.

Неосновано се у ревизији указује да постоји солидарна одговорност свих тужених за накнаду штете коју је тужилац претрпео, с обзиром да су тужени, поступајући као функционери и одборници СО Сјеница доносили одлуке на седницама СО Сјеница, поступајући у раду СО Сјеница, па не могу бити одговорни солидарно са Општином Сјеница за штету коју је тужилац претпео незаконитим и неправилним радом СО Сјеница, а за шта је тужилац већ добио накнаду и материјалне и нематеријалне штете. Поред тога, тужилац није доказао да су тужени поступали дискриминаторски у односу на њега, с обзиром на неко његово лично својство, како је то прописано одредбама Закона о дискриминацији.

С обзиром на успех тужиоца у поступку, правилна је одлука о трошковима поступка, донета правилном применом чланова 153. и 154. Закона о парничном поступку.

Врховни суд је ценио и остале наводе ревизије којима, се не доводи у сумњу правилност и законитост побијане пресуде, због чега ти наводи нису посебно образложени.

Тужилац није успео у поступку по ревизији, због чега нема право на трошкове тог поступка које је тражио и определио у ревизији, а на основу члана 153. и 154. Закона о парничном поступку.

Из наведених разлога одлучено је као у изреци пресуде, на основу члана 414. и члана 165. Закона о парничном поступку.

Председник већа - судија

Весна Субић,с.р.

За тачност отправка

управитељ писарнице

Марина Антонић