.jpg "Sudska praksa")
Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Рев2 3413/2022
23.12.2022. година
Београд
Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Весне Субић, председника већа, Зорана Хаџића и Мирјане Андријашевић, чланова већа, у парници тужиоца АА из ..., чији су пуномоћници Милош Николић и Марко Латковић, адвокати из ..., против тужене Основне школе „Стеван Сремац“ из Сенте, коју заступа Државно правобранилаштво - Одељење у Суботици, ради исплате, одлучујући о ревизији тужене изјављеној против пресуде Апелационог суда у Новом Саду Гж1 2108/22 од 18.05.2022. године, у седници одржаној 23.12.2022. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
ОДБАЦУЈЕ СЕ, као недозвољена, ревизија тужене изјављена против пресуде Апелационог суда у Новом Саду Гж1 2108/22 од 18.05.2022. године.
О б р а з л о ж е њ е
Пресудом Апелационог суда у Новом Саду Гж1 2108/22 од 18.05.2022. године, одбијена је жалба тужене и пресуда Основног суда у Сенти П1 91/21 од 09.03.2022. године потврђена, којом је усвојен тужбени захтев и обавезана тужена да тужиоцу исплати за период од 01.02.2018. године до 31.12.2020. године накнаду трошкова за исхрану у току рада у износу од 117.242,25 динара са законском затезном каматом од доспелости сваког појединачног месечног новчаног износа до исплате и накнаду трошкова за регрес за коришћење годишњег одмора у износу од 119.325,19 динара са законском затезном каматом од доспелости сваког појединачног месечног износа до исплате, те да тужиоцу накнади трошкове парничног поступка у износу од 104.081,00 динара са законском затезном каматом од извршности пресуде до исплате.
Против правноснажне пресуде донете у другом степену, тужена је изјавила ревизију из свих законских разлога на основу члана 403. Закона о парничном поступку.
Испитујући дозвољеност изјављене ревизије на основу члана 410. став 2. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“, број 72/11 ... 55/14), Врховни касациони суд је нашао да ревизија тужене није дозвољена.
Одредбом члана 85. став 6. ЗПП прописано је да странку мора да заступа адвокат у поступку по ванредном правном леку, изузев ако је сама адвокат. Према ставу 7. тог члана, заступање Републике Србије и њених органа, јединица територијалне аутономије и локалне самоуправе уређује се посебним прописима.
Посебан пропис је Закон о правобранилаштву („Службени гласник Републике Србије“, број 55/14). Према одредбама тог закона, заштиту имовинских права и интереса Републике Србије обавља Државно правобранилаштво (члан 2. став 2). Када је прописано да је у одређеном поступку или за предузимање само одређене радње у поступку обавезно заступање од стране адвоката, Државно правобранилаштво је овлашћено за заступање под истим условима као и адвокат (члан 11. став 4). Државни правобранилац и заменик државног правобраниоца обављају функцију Државног правобранилаштва (члан 6.). По члану 30. наведеног закона правобранилачки помоћник и правобранилачки приправник могу предузети радње заступања у поступку пред судом, органом управе или другим надлежним органом, у границама писменог овлашћења заменика државног правобраниоца.
Закон о адвокатури („Службени гласник РС“ бр. 31/2011 и 24/2012) не познаје појам самостални саветник као што то предвиђа Закон о правобранилаштву већ адвокатског приправника који може бити у том својству до стицања услова за полагање правосудног испита и две године након тога ако не положи испит односно једну годину након положеног правосудног испита. Адвокатски приправник може да замењује адвоката али у складу са законом. Закон који се мора узети као основни у конкретном случају је управо Закон о парничном поступку односно раније цитирана одредба о томе да странку у поступку по ванредним правним лековима заступа адвокат. Када се има у виду све напред наведено следи несумњиво закључак да ревизију и друга ванредна правна средства у име странке може да изјави искључиво адвокат. Како Закон о правобранилаштву изједначава државног правобраниоца са адвокатом, то значи да у име државе ревизију и друга ванредна правна средства може да изјави искључиво државни правобранилац, односно његов заменик, имајући у виду одредбе Закона о правобранилаштву којима се уређују овлашћења заменика државног правобраниоца.
У конкретном случају, ревизију је изјавио правобранилачки помоћник запослен у Државном правобранилаштву, на основу овлашћења заменика државног правобраниоца.
Како је ревизију у име тужене изјавило неовлашћено лице-таква ревизија је недозвољена,па је Врховни касациони суд на основу члана 413. ЗПП одлучио као у изреци.
Председник већа - судија
Весна Субић, с.р.
За тачност отправка
Управитељ писарнице
Марина Антонић
