Против правноснажне пресуде донете у другом степену, тужени је изјавио благовремену ревизију, због битне повреде одредаба парничног поступка и погрешне примене материјалног права, са предлогом да се о ревизији одлучи као о изузетно дозвољеној, на основу одредбе члана 404. Закона о парничном поступку, ради уједначавања судске праксе.

Тужилац је доставио одговор на ревизију туженог.

Одредбом члана 404. став 1. ЗПП („Сл. гласник РС“, бр.72/11...18/20), прописано је да је ревизија изузетно дозвољена, због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која не би могла да се побија ревизијом, ако је по оцени Врховног касационог суда потребно да се размотре правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе, као и ако је потребно ново тумачење права (посебна ревизија).

По оцени Врховног касационог суда, у конкретном случају није потребно да се размотре правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, нити је потребно уједначавање судске праксе као ни ново тумачење права, па нису испуњени услови прописани одредбом члана 404. став 1. ЗПП, за одлучивање о посебној ревизији туженог.Предмет тражене правне заштите је накнада штете тужиоцу због ускраћеног права на зараду у границама масе средстава за зараде предвиђеној Програмима пословања које је тужени доносио за сваку од утужених година уз сагласност оснивача, на основу планираних а не утрошених средстава за зараде, а побијана одлука не одступа од судске праксе у примени Закона о привременом уређивању основице за обрачун и исплату плата односно зараде и других сталних примања код корисника јавних средстава („Сл. гласник РС“, бр.116/2014). Ревизијом ревидента оспорава се правилност утврђеног чињеничног стања и указује на битну повреду одредаба парничног поступка, а то нису разлози за изјављивање посебне ревизије у смислу одредбе члана 404. став 1. ЗПП. Ревидент уз ревизију није приложио другачије одлуке судова донете у предметима са истим правним основом и чињеничним ставом као у овом предмету, у смислу потребе уједначавања судске праксе.

Из тих разлога, Врховни касациони суд је одлуку као у ставу првом изреке, донео применом одредбе члана 404. став 2. ЗПП.

Врховни касациони суд је испитао дозвољеност ревизије туженог на основу одредбе члана 410. став 2. тачка 5. ЗПП, и утврдио да ревизија није дозвољена.

Тужбу ради накнаде штете тужилац је поднео 30.10.2020. године а вредност предмета спора је 944.000,00 динара.

Одредбом члана 441. ЗПП, прописано је да је ревизија увек дозвољена у парницама о споровима о заснивању, постојању и престанку радног односа. У споровима ради новчаног потраживања из радног односа, што је овде случај, ревизија је дозвољена под истим условима као и у имовинско-правним споровима који се односе на новчано потраживање.

Одредбом члана 403. став 3. ЗПП, прописано је да ревизија није дозвољена у имовинскоправним споровима ако вредност предмета спора побијаног дела не прелази динарску противвредност од 40.000 евра по средњем курсу НБС на дан подношења тужбе. На основу одредбе члана 28. став 1. Закона о парничном поступку, када је за утврђивање стварне надлежности, права на изјављивање ревизије, и у другим случајевима предвиђеним у овом закону меродавна вредност предмете спора, као вреност предмета спора узима се само вредност главног захтева док, у смислу одредбе става 2. те одредбе Закона, камата, уговорна казна и остала споредне тражења, као и парнични трошкови, не узимају се у обзир ако не чине главни захтев.

Имајући у виду да је ово имовинскоправни спор у ком вредност предмета спора побијаног дела не прелази динарску противвредност од 40.000 евра по средњем курсу НБС на дан подношења тужбе, следи да ревизија туженог није дозвољена на основу одредбе члана 403. став 3. ЗПП.

Тужени је ревизију изјавио и против дела одлуке другостепеног суда којим је преиначена одлука о трошковима парничног поступка, дакле против решења којим је одлучено о споредном тражењу тужиоца које не чини његов главни захтев , па је ревизија недозвољена. Преиначење одлуке о трошковима поступка ревизију не чини дозвољеном ни према одредби члана 403. став 2. тачка 2. Закона о парничном поступку, јер је преиначена одлука о споредном а не о главном захтеву странке.

Из тих разлога, Врховни касациони суд је одлуку као у ставу другом изреке донео применом одредбе члана 413. ЗПП.

Председник већа - судија

Гордана Комненић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић