Република Србија
ВРХОВНИ СУД
Рев 5544/2022
27.09.2023. година
Београд
Врховни суд, у већу састављеном од судија: Добриле Страјина, председника већа, Драгане Миросављевић и Надежде Видић, чланова већа, у парници тужиље Републике Србије, Министарство унутрашњих послова, Сектор за ванредне ситуације, коју заступа Држано правобранилаштво, Одељење у Краљеву, против тужене Општине Ивањица, коју заступа Општинско правобранилаштво општине Ивањица, ради регреса, одлучујући о ревизији тужиље изјављеној против пресуде Апелационог суда у Крагујевцу Гж 1716/21 од 22.07.2021. године, у седници одржаној 27.09.2023. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
ОДБАЦУЈЕ СЕ, као недозвољена, ревизија тужиље изјављена против пресуде Апелационог суда у Крагујевцу Гж 1716/21 од 22.07.2021. године.
О б р а з л о ж е њ е
Пресудом Основног суда у Ивањици П 90/20 од 24.03.2021. године, ставом првим изреке, одбијен је, као неоснован тужбени захтев тужиље којим је тражила да се обавеже тужена да јој исплати на име регреса - главног дуга 299.757,00 динара са законском затезном каматом од дана подношења тужбе до исплате, на име регреса - камате 134.786,69 динара, на име регреса - трошкова парничног поступка 36.997,09 динара са законском затезном каматом од дана подношења тужбе до исплате. Ставом другим изреке одлучено је да свака странка сноси своје трошкове поступка.
Пресудом Апелационог суда у Крагујевцу Гж 1716/21 од 22.07.2021. године, одбијена је, као неоснована жалба тужиље и потврђена првостепена пресуда.
Против правноснажне пресуде донете у другом степену у име тужиље изјављена је благовремена ревизија од стране АА, запослене у Државном правобранилаштву.
Одлучујући о дозвољености изјављене ревизије, на основу члана 410. став 2. Закона о парничном поступку – ЗПП („Службени гласник РС“, бр. 72/11 ... 18/20), Врховни суд је утврдио да је ревизија недозвољена, јер је ревизију изјавило лице које није овлашћено на подношење ревизије.
Чланом 85. став 6. ЗПП,пропиано је да странку мора да заступа адвокат у поступку по ванредним правним лековима, изузев ако је сама адвокат, а ставом 7, да се заступање Републике Србије и њених органа, јединица територијалне аутономије и локалне самоуправе уређује посебним прописима. Законом о правобранилаштву („Службени гласник РС“, бр. 55/14), прописано је да је правобранилаштво орган који обавља послове правне заштите и имовинских права и интереса Републике Србије, аутономне покрајине односно јединице локалне самоуправе (члан 2. став 1); да послове правобранилаштва за заштиту имовинских права и интереса Републике Србије обавља Државно правобранилаштво (члан 2. став 2); да је Државно правобранилаштво државни орган који предузима правне радње и користи правна средства ради остваривања и заштите имовинских права и интереса Републике Србије и обавља друге послове одређене законом (члан 5. став 1); да функцију Државног правобранилаштва обављају државни правобранилац и заменици државног правобраниоца (члан 6.); да је Државно правобранилаштво заступник Републике Србије у правним поступцима пред судовима, арбитражама, органима управе и другим надлежним органима, када Република Србија има положај странке или умешача о чијим правима и обавезама се одлучује у том поступку (члан 11. став 1); да је Државно правобранилаштво овлашћено, када је прописано да је у одређеном поступку или за предузимање само одређене радње у поступку обавезно заступање странке од стране адвоката, да предузима заступање под истим условима као и адвокат (члан 11. став 4). Замењивање у заступању је прописано чланом 29. на тај начин да државни правобранилац и заменик државног правобраниоца могу поверити лицу запосленом у субјекту из члана 11. став 2. овог закона да предузме одређену радњу у поступку пред судом, органом управе или другим надлежним органом (став 1), с тим да лице којем се поверава заступање у смислу става 1. овог члана мора бити дипломирани правник са положеним правосудним испитом (став 2) и да оно поступа у границама датог писменог пуномоћја (став 4); док је чланом 30. истог закона прописано да правобранилачки помоћник и правобранилачки приправник могу предузети радње заступања у поступку пред судом, органом управе или другим надлежним органом, у границама писменог овлашћења заменика државног правобраниоца.
Имајући у виду одредбе члана 85. став 6. и 7. ЗПП, Републику Србију у поступку по ревизији, у складу са чланом 11. став 1. и 4. Закона о правобранилаштву мора да заступа Државни правобранилац, односно његов заменик и они не могу овластити друга запослена лица да поднесу ревизију, јер у поступку по ревизији заступају Републику Србију на исти начин као и адвокат, који не може овластити адвокатског приправника за изјављивање ревизије. Како је ревизију у име Републике Србије изјавило лице које није заменик Државног правобраниоца, које је навело да поступа по овлашћењу заменика Државног правобраниоца, то је ревизија изјављена од стране лица које није овлашћено на подношење ревизије, због чега је ревизија недозвољена.
Са напред наведених разлога одлучено је као у изреци, применом члана 413. ЗПП.
Председник већа – судија
Добрила Страјина, с.р.
За тачност отправка
Управитељ писарнице
Марина Антонић