Против правноснажне пресуде другостепеног суда захтев за заштиту законитости благовремено је поднео бранилац окривљеног Илије Аничића, адвокат Милан Латиновић, због повреда кривичног закона из члана 439. тачка 1) и 2) ЗКП, са предлогом да Врховни касациони суд усвоји захтев за заштиту законитости, преиначи пресуду другостепеног суда тако што ће окривљеног огласити кривим за кривично дело омогућавање уживања опојних дрога из члана 247. став 1. КЗ и осуди на казну затвора у краћем временском трајању или укине пресуду другостепеног суда и предмет врати том суду на поновно одлучивање.

Врховни касациони суд је примерак захтева за заштиту законитости браниоца окривљеног доставио Републичком јавном тужиоцу, у складу са чланом 488. став 1. КЗ и у седници већа коју је одржао у смислу члана 490. ЗКП, без обавештавања Републичког јавног тужиоца и браниоца окривљеног, сматрајући да њихово присуство није од значаја за доношење одлуке, размотрио списе предмета и правноснажну пресуду против које је захтев за заштиту законитости поднет те је након оцене навода изнетих у захтеву, нашао:

Захтев за заштиту законитости је неоснован.

Бранилац окривљеног Илије Аничића, адвокат Милан Латиновић, захтев за заштиту законитости подноси због повреда кривичног закона из члана 439. тачка 1) и 2) ЗКП истичући да радње за које је окривљени оглашен кривим, а које су описане у изреци другостепене пресуде, не садрже законска обележја кривичног дела неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога из члана 246. став 1. КЗ већ кривичног дела омогућавање уживања опојних дрога из члана 247. став 1. КЗ. Према наводима захтева, у изреци другостепене пресуде се, између осталог, наводи да је окривљени Илија Аничић „неовлашћено посредовао у куповини супстанце кокаин“, што, по мишљењу браниоца, не представља радњу извршења кривичног дела из члана 246. став 1. КЗ, обзиром да свака од алтернативно прописаних радњи извршења тог кривичног дела, па и неовлашћено посредовање у куповини, мора бити предузета ради стављања у промет опојних дрога. Како се у изреци другостепене пресуде не наводи да је окривљени посредовао у куповини кокаина ради његовог даљег стављања у промет, већ ради личне конзумације, то бранилац сматра да се у радњама окривљеног не стичу обележја кривичног дела из члана 246. став 1. КЗ за које је оглашен кривим, већ кривичног дела из члана 247. став 1. КЗ.

Изнете наводе захтева, Врховни касациони суд оцењује као неосноване из следећих разлога:

Одредбом члана 246. став 1. КЗ („Службени гласник РС“, број 35/19) прописано је да кривично дело неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога чини ко неовлашћено производи, прерађује, продаје или нуди на продају или ко ради продаје купује, држи или преноси или ко посредује у продаји или куповини или на други начин неовлашћено ставља у промет супстанце или препарате који су проглашени за опојне дроге.

Из цитиране законске одредбе произлази да је једна од алтернативно прописаних радњи извршења предметног кривичног дела-неовлашћено посредовање у куповини или продаји опојних дрога. Основни циљ ове радње извршења је довођење у везу продавца и купца опојних дрога, што може бити извршено на различите начине, с тим да је са аспекта постојања овог кривичног дела, без значаја да ли је посредовање успело, а самим тим и да ли је, уколико је посредовање било успешно, опојна дрога продата, односно купљена ради даљег стављања у промет.

У конкретном случају, у изреци другостепене пресуде поред субјективних обележја кривичног дела неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога из члана 246. став 1. КЗ, описана су и сва објективна обележја овог кривичног дела, а међу њима и радња извршења-неовлашћено посредовање у куповини опојне дроге кокаин. Окривљени Илија Аничић је, према изреци другостепене пресуде, од неутврђеног дана септембра месеца 2020. године до 05.04.2021. године, у Новом Саду, у више наврата неовлашћено посредовао у куповини кокаина између непознатог продавца из Новог Сада, и АА, као купца, од ког је претходно узимао новац у износима од 50 до 60 евра, којем је додавао свој новац, којим је потом од НН продавца куповао опојну дрогу кокаин у количинама од 1 до 5 грама и за АА и за себе.

Куповина опојне дроге за другог, у конкретном случају за АА, недвосмислено представља неовлашћено посредовање у куповини опојних дрога, што је радња извршења кривичног дела из члана 246. став 1. КЗ за коју је окривљени и оглашен кривим, па је за постојање овог кривичног дела и правну квалификацију, без значаја околност што је окривљени исту прилику користио да кокаин купи и за личне потребе и то што је кокаин, према изреци пресуде, конзумирао заједно са АА.

Сходно наведеном, Врховни касациони суд налази да се у радњама окривљеног Илије Аничића, oписаним у изреци другостепене пресуде, стичу сва законска обележја кривичног дела из члана 246. став 1. КЗ, па се самим тим не може радити о кривичном делу из члана 247. став 1. КЗ, на које бранилац окривљеног у захтеву неосновано указује.

Из свих изнетих разлога, налазећи да побијаном пресудом нису учињене повреде кривичног закона из члана 439. тачка 1) и 2) ЗКП, на које се неосновано указује захтевом за заштиту законитости браниоца окривљеног Илије Аничића, адвоката Милана Латиновића, Врховни касациони суд је, на основу члана 491. став 1. ЗКП, одлучио као у изреци ове пресуде.

Записничар-саветник                                                                                                 Председник већа-судија

Сања Живановић, с.р.                                                                                                 Биљана Синановић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић