Против правноснажне пресуде донете у другом степену, тужиља је изјавила благовремену ревизију због погрешне примене материјалног права.

Тужени је доставио одговор на ревизију тужиље.

Врховни касациони суд је испитао побијану пресуду применом одредбе члана 408. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“, бр. 72/11 ... 18/20) и утврдио да је ревизија основана.

У поступку није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. Закона о парничном поступку на коју Врховни касациони суд пази по службеној дужности.

Према утврђеном чињеничном стању, тужиља је засновала радни однос на неодређено време код туженог на основу уговора о раду број ... од ...2014. године, а почев од 01.03.2002. године, обављала је рад код туженог на пословима ... рубрике „...“, „...“ – редакција дневне новине. Тужиља је примила и потписала, ...2018. године, обавештење о понуди за измену уговорених услова рада, премештај на други одговарајући посао број ... од ...2018. године, у ком је наведено да је због потребе да се изврше измене у процесу рада из разлога што својим интервјуима, репортажама и коментарима тужиља може више да допринесе редакцији дневних новина „...“, тужиљи је понуђен анекс уговора о раду број ... од ....2014. године, почев од 01.11.2018. године, као премештај са посла ... рубрике „...“ дневне новине „...“, на посао ... у рубрици „...“ дневне новине „...“. Тужиља је имала рок од 8 дана за изјашење о овом обавештењу односно понуди, а уколико у том року не потпише приложени анекст уговора о раду, сматра се да је понуду одбила, те да тужени има право да јој, у смислу одредбе члана 179. став 5. тачка 2. Закона о раду, откаже уговор о раду. Решењем туженог број ... од ...2018. године, тужиљи је отказан уговор о раду број ... од ...2014. године, јер је одбила да потпише анекс I број ... од ...2018. године, на основу одредбе члана 179. став 5. тачка 2. Закона о раду и члана 65. став 5. тачка 2. Правилника о раду туженог од 26.01.2015. године. У образложењу побијаног решења наведено је да због измене у процесу организације рада, тужиљи је ...2018. године, у просторијама послодавца, уручено обавештење о понуди за измену уговорених услова рада – премештај на други одговарајући посао број ... од ...2018. године, и анекс 1 уговора о раду број ..., у ком су наведени разлози за понуђени анекс, па је тужиља ...2018. године потписала наведено обавештење али није потписала анекс 1 уговора о раду број ... од ...2018. године, те како је била упозната са правним последицама непотписивања анекса, а није га потписала, сматра се да је одбила закључење истог, због чега је донето оспорено решење о отказу уговора о раду. Побијано решење потписале су директор туженог, ББ и тужиља. Решењем АПР-а од 18.07.2017. године, извршена је промена података код туженог тако што је избрисан законски заступник ВВ, која је обављала функцију директора код туженог, а ставом другим решења одбачена је регистрациона пријава у делу који се односи на промену овлашћења директора ББ, јер је утврђено да нису испуњени услови из Закона о поступку регистрације у АПР-у. Оснивачким актом туженог предвиђено је да друштво заступају два директора и да је сваки директор у заступању друштва и предузимању правних радњи ограничен супотписом другог директора.

Полазећи од овако утврђеног чињеничног стања, првостепени суд је тужбени захтев тужиље усвојио, како за поништај побијаног решења о отказу уговора о раду тако и за накнаду штете, јер је закључио да директор туженог ББ, у одсуству другог директора, је могла да обавља само хитне послове у смислу одредбе члана 223. став 2. Закона о привредним друштвима, а да доношење решења о отказу уговора о раду не спада у хитне послове односно радње које директор може предузимати до именовања недостајућег директора чијем су супотписом ограничена његова права, па је оценио да решење о отказу уговора о раду није потписано од стране овлашћеног лица, због чега га је поништио и обавезао туженог да тужиљу врати на рад и исплати јој зараду, применом одредбе члана 191. став 1. Закона о раду, те да уплати доприносе надлежном републичком фонду ПИО, на износе признате тужиљи на име накнаде штете.

Другостепени суд је преиначио првостепену пресуду тако што је тужбени захтев тужиље у целини одбио применом одредбе члана 172. став 4. и 179. став 5. тачка 2. Закона о раду, налазећи да су се стекли законски услови за престанак радног односа тужиљи која није потписала анекс уговора о раду, иако је била упозната са правним последицама таквог поступања и да је преостали директор туженог био у обавези да, у таквој ситуацији, донесе решење о отказу уговора о раду, у складу са законом, што, по мишљењу другостепеног суда, свакако представља хитан посао за пословање туженог. Тужбени захтев тужиље за накнаду штете одбијен је на основу одредбе члана 191. Закона о раду, јер је отпао правни основ за накнаду штете одбијањем њеног захтева за поништај решења о отказу уговора о раду.

По оцени Врховног касационог суда, другостепени суд је погрешно применио материјално право а због тога је чињенично стање непотпуно утврђено.

Одредбом члана 223. Закона о привредним друштвима („Службени гласник РС“ бр. 36/2011 ... 91/2019), прописано је да ако се број директора који друштво заступају појединачно смањи испод броја директора који је одређен оснивачким актом или одлуком скупштине, преостали директори настављају да заступају друштво у оквиру својих овлашћења. Ако се број директора који имају овлашћење на заједничко заступање смањи испод броја директора који је одређен оснивачким актом или одлуком скупштине, преостали директори дужни су да без одлагања о томе обавесте скупштину и надзорни одбор, ако је управљање друштвом дводомно (став 2.). У случају из става два овог члана, скупштина односно надзорни одбор ако је управљање друштвом дводомно, врши именовање недостајућег директора, а до тог именовања преостали директори могу обављати само хитне послове, осим ако је оснивачким актом или одлуком скупштине другачије одређено (став 3.).

У конкретном случају, побијано решење донето је од стране преосталог директора туженог у ситуацији када је његовим оснивачким актом предвиђено да га заступају два директора и да је сваки директор у заступању друштва и предузимању правних радњи ограничен супотписом другог директора, при чему је решењем Агенције за привредне регистре од 18.01.2017. године, избрисан један законски заступник туженог који је обављао функцију директора. Пошто је Законом о привредним друштвима прописано да преостали директор до именовања недостајућег директора може да обавља само хитне послове, следи да је битна чињеница за одлучивање о тужбеном захтеву тужиље то да ли отказивање уговора о раду запосленима код тужене спада у хитне послове или то није случај. Дискреционо је право послодавца да, сходно свом интересу и потребама пословања, одреди послове који су хитни, међутим, то није и дискреционо право директора. Није утврђено да ли је тужени, својим интерним актом предвидео послове који су хитни у смислу одредбе члана 223. став 3. Закона о привредним друштвима и да ли у хитне послове код туженог спада и отказивање запосленима уговора о раду, или то није случај. С тим у вези хитни послови би свакако били они за које су законом прописани рокови. Међутим, Закон о раду није прописао рок у ком послодавац запосленом има могућност да откаже уговор о раду у случају прописаном одредбом члана 179. став 5. тачка 2. тог Закона односно непотписивања анекса уговора о раду. Због тога од разјашњења чињенице потребе хитног одлучивања у овом случају, код тужене, зависи оцена законитости побијаног решења којим је тужиљи отказан уговор о раду од стране преосталог директора туженог.

Из изложених разлога, Врховни касациони суде је укинуо другостепену одлуку као и одлуку о трошковима парничног поступка јер зависи од његовог исхода, у смислу одредбе члана 163. став 4. Закона о парничном поступку.

У поновном поступку потребно је да другостепени суд, поступајући по примедбама из овог решења, донесе нову и на закону засновану одлуку.

На основу изложеног, Врховни касациони суд је одлуку као у изреци донео применом одредбе члана 416. став 2. Закона о парничном поступку.

Председник већа – судија

Гордана Комненић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић