Рев2 1300/2023 3.19.1.25.1.4; посебна ревизија

Република Србија
ВРХОВНИ СУД
Рев2 1300/2023
14.06.2023. година
Београд

Врховни суд, у већу састављеном од судија: Јелице Бојанић Керкез, председника већа, Весне Станковић, Радославе Мађаров, Марине Милановић и Драгане Маринковић, чланова већа, у парници тужиоца АА из ..., чији је пуномоћник Срђан Радун, адвокат из ..., против туженог ББ, предузетника, власника Столарске радње „ВВ“ из ..., чији је пуномоћник Бранко Чвокић, адвокат из ... ради накнаде штете, одлучујући о ревизији тужиоца изјављеној против пресуде Апелационог суда у Новом Саду Гж1 4811/22 од 14.12.2022. године, у седници већа одржаној дана 14.06.2023. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

НЕ ДОЗВОЉАВА СЕ одлучивање о посебној ревизији тужиоца изјављеној против пресуде Апелационог суда у Новом Саду Гж1 4811/22 од 14.12.2022. године.

ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољена ревизија тужиоца изјављена против пресуде Апелационог суда у Новом Саду Гж1 4811/22 од 14.12.2022. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Апелационог суда у Новом Саду Гж1 4811/22 од 14.12.2022. године, одбијена је жалба тужиоца и потврђена пресуда Основног суда у Новом Саду П1 3030/21 од 26.09.2022. године, којом је одбијен тужбени захтев да се обавеже тужени да тужиоцу на име накнаде нематеријалне штете исплати износе од по 120.000,00 динара за претрпљени страх и физичке болове, износ од 80.000,00 динара за душевне болове због умањења животне активности и износ од 100.000,00 динара за душевне болове због наружености, све са законском затезном каматом од пресуђења до исплате, те тужилац обавезан да туженом надокнади трошкове парничног поступка у износу од 40.500,00 динара.

Против правноснажне пресуде донете у другом степену, тужилац је благовремено изјавио ревизију због погрешне примене материјалног права, са предлогом да се о ревизији одлучи као посебној по члану 404. Закона ЗПП.

Одредбом члана 404. став 1. Закона парничном поступку („Службени гласник Републике Србије“ број 72/11 ... 18/20), предвиђено је да је ревизија изузетно дозвољена због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која се не би могла побијати ревизијом, ако је по оцени Врховног суда потребно да се размотре правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе, као и ако је потребно ново тумачење права (посебна ревизија).

Правноснажном пресудом одбијен је тужбени захтев за накнаду нематеријалне штете, због повреде тужиоца на раду код туженог послодавца из разлога што је штета настала као последица искључиве кривице тужиоца, па су испуњени услови за искључење одговорности туженог по члану 177. став 2. Закона о облигационим односима. Питање услова за ослобођење од одговорности послодавца за штету која је настала радом на машини (чланови 173. и 174. Закона о облигационим односима) је чињенично питање, које је у сваком конкретном случају условљено диспозицијом и доказном активношћу странака, а уз ревизију нису достављене одлуке донете по правним лековима као доказ различитог поступања судова у битно истоврсној чињеничној ситуацији. Из изнетих разлога, по оцени Врховног суда, нема потребе за разматрањем правних питања од општег интереса или правних питања у интересу равноправности грађана, нити ради уједначвања судске праксе и потребе новог тумачења права.

Из изнетих разлога, на основу члана 404. став 2. ЗПП, одлучено је као у ставу првом изреке.

Испитујући дозвољеност ревизије у смислу члана 410. став 2. тачка 5. ЗПП, Врховни суд је нашао да ревизија није дозвољена.

У парницама из радних односа у којима се захтев односи на новчано потраживање, меродаван је општи режим за дозвољеност ревизије из члана 403. ЗПП.

Одредбом члана 403. став 3. ЗПП, прописано је да ревизија није дозвољена у имовинскоправним споровима ако вредност предмета спора побијаног дела не прелази динарску противвредност од 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе.

Тужба је поднета дана 24.11.2021. године, вредност предмета спора по одредби члана 28. став 1. ЗПП је 420.000,00 динара и не прелази наведени законски цензус за дозвољеност ревизије.

Из изнетих разлога, применом члана 413. ЗПП, одлучено је као у ставу другом изреке.

Председник већа – судија

Јелица Бојанић Керкез, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић