Врховни суд је доставио примерак захтева за заштиту законитости Врховном јавном тужиоцу, сходно одредби члана 488. став 1. ЗКП, те је у седници већа коју је одржао у смислу члана 490. ЗКП, без обавештења Врховног јавног тужиоца и браниоца окривљеног, сматрајући да њихово присуство није од значаја за доношење одлуке (члан 488. став 2. ЗКП), размотрио списе предмета и правноснажне пресуде против којих је захтев за заштиту законитости поднет, па је по оцени навода изнетих у захтеву, нашао:

Захтев за заштиту законитости је неоснован у делу који се односи на повреду закона из члана 438. став 1. тачка 1) ЗКП, док је у осталом делу недозвољен.

Бранилац окривљеног у поднетом захтеву наводи повреду закона из члана 485. став 1. тачка 1) ЗКП, а из образложења захтева произилази да захтев подноси због битне повреде одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 1) ЗКП, на коју повреду указује наводима да је наступила застарелост кривичног гоњења у овој кривично правној ствари.

Изнети наводи захтева браниоца окривљеног се по оцени Врховног суда не могу прихватити као основани.

Из списа предмета произилази да је окривљени пресудом Основног суда у Панчеву К 656/20 од 03.05.2023. године оглашен кривим због извршења кривичног дела угрожавање сигурности из члана 138. став 1. КЗ, за које кривично дело је прописана новчана казна или затвор до једне године, а које је према чињеничном опису у изреци пресуде, извршено дана 14.07.2019. године.

Одредбом члана 103. тачка 7) ЗКП одређено је да се кривично гоњење не може предузети кад протекне две године од извршења кривичног дела за које се по закону може изрећи казна затвора до једне године или новчана казна.

Одредбом члана 104. став 1. КЗ прописано је да застарелост кривичног гоњења почиње да тече од дана када је кривично дело извршено, док је у ставу 6. истог члана, прописано да застарелост кривичног гоњења настаје у сваком случају када протекне двоструко време које се по закону тражи за застарелост кривичног гоњења.

Прописана казна за кривично дело угрожавање сигурности из члана 138. став 1. КЗ је новчана казна или затвор до једне године, па је, у смислу одредбе члана 103. тачка 7) ЗКП и члана 104. став 6. ЗКП, апсолутна застарелост кривичног гоњења за наведено кривично дело наступила дана 14.07.2023. године. Побијане пресуде и првостепена од 03.05.2023. године и другостепена од 05.07.2023. године су донете пре наступања апсолутне застарелости кривичног гоњења, па је Врховни суд наводе захтева за заштиту законитости браниоца окривљеног да је побијаним правноснажним пресудама повређен закон из члана 438. став 1. тачка 1) ЗКП, оценио као неосноване.

Захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног је у осталом делу недозвољен.

Бранилац окривљеног у осталом делу захтева за заштиту законитости суштински оспорава утврђено чињенично стање у правноснажним пресудама и оцену доказа од стране суда наводима да је пресуда донета на основу погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, да није изведен ни један доказ који би на недвосмислен начин, изван сваке сумње указао да је окривљени својим радња извршио кривично дело угрожавање сигурности из члана 138. став 1. КЗ или било које друго кривично дело, као и да је исказ оштећеног и његове супруге усмерен на стварање мишљења да је окривљени предузео противправне мере и да је извршио дело које му је стављено на терет, те да постоји сумња у веродостојност исказа оштећеног, као и да не постоје докази који би утврдили постојање кривичне одговорности окривљеног за извршење кривичног дела које му је стављено на терет.

Поред наведеног бранилац окривљеног наводи и да нису образложени разлози зашто као доказ није прегледана фотодокументација са лица места, зашто нису саслушани полицијски службеници, затим истиче да другостепено веће није позвало браниоца на седницу већа, иако је то бранилац изричито тражио, на који начин се указује и на битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 2) и тачка 3) у вези члана 447. ЗКП.

Како, погрешно и непотпуно утврђено чињенично стање и битна повреда одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 2) и тачка 3) у вези члана 447. ЗКП, не представљају законске разлоге због којих је, у смислу одредбе члана 485. став 4. ЗКП, дозвољено подношење захтева за заштиту законитости окривљеном и његовом браниоцу, то је у овом делу захтев браниоца окривљеног АА оцењен као недозвољен.

Са изнетих разлога, налазећи да побијаним пресудама није учињена повреда закона на коју се неосновано указује захтевом за заштиту законитости браниоца окривљеног АА - адвоката Радета Бабовића, Врховни суд је, на основу члана 491. став 1. ЗКП, захтев у односу на повреду закона наведену у изреци одбио као неоснован, док је у осталом делу, на основу члана 487. став 1. тачка 2) ЗКП и члана 485. став 4. ЗКП, захтев одбацио као недозвољен и одлучио као у изреци пресуде.

Записничар-саветник                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                   Председник већа-судија

Весна Зарић,с.р.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                         Милена Рашић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић