Рев 16995/2023 3.19.1.25.1.3

Република Србија
ВРХОВНИ СУД
Рев 16995/2023
29.11.2023. година
Београд

Врховни суд, у већу састављеном од судија: Јелице Бојанић Керкез, председника већа, Весне Станковић и Радославе Мађаров, чланова већа, у парници тужилаца АА, ББ и ВВ, свих из ..., чији је заједнички пуномоћник Василије Милош, адвокат из ..., против тужених ГГ, ДД, ЂЂ, ЕЕ, ЖЖ, ЗЗ, ИИ, ЈЈ, свих из ... и ДОО „Кутко“ са седиштем у Панчеву, чији је заједнички пуномоћник Љиљана Бабић Вишекруна, адвокат из ..., ради предаје поседа непокретности, одлучујући о ревизији туженог ДОО „Кутко“ Панчево, изјављеној против пресуде Апелационог суда у Београду Гж 4164/19 од 19.04.2022. године, у седници већа одржаној дана 29.11.2023. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољена ревизија туженог ДОО „Кутко“ из Панчева, изјављена против пресуде Апелационог суда у Београду Гж 4164/19 од 19.04.2022. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Апелационог суда у Београду Гж 4164/19 од 19.04.2022. године, ставом првим изреке, преиначена је пресуда Основног суда у Панчеву П 1435/11 од 08.04.2016. године, у ставу првом изреке, тако што је обавезан тужени ДОО „Кутко“ власник непокретности која се налази у ..., у улици ... број .., парцела бр. .. КО ..., да тужиоцима АА, ББ и ВВ, преда у посед дворишни део парцеле топ бр. .. КО ... у делу који се налази уз парцелу топ бр. .. КО ... и то у дужини од 12,27 м и ширини од 1,28 м, у укупној површини од 16,04 м, према скици заузећа предузећа за извођење геодетских радова „Геовизија“ из Панчева од 27.05.2009. године, која чини саставни део ове пресуде, ослобођену од лица и ствари. Ставом другим изреке, потврђена је пресуда Основног суда у Панчеву П 1435/11 од 08.04.2016. године у преосталом делу става првог изреке, којим је тужбени захтев према туженима ГГ, ДД, пок. КК чији је правни следбеник ЈЈ, ЂЂ, ЕЕ, ЖЖ, ЗЗ и ИИ одбијен као и у ставу трећем изреке. Ставом трећим изреке, преиначена је првостепена пресуда у ставу другом изреке тако што је обавезан тужени ДОО „Кутко“ да тужиоцима накнади трошкове парничног поступка у износу од 368.700,00 динара; одбијен захтев за накнаду трошкова парничног поступка тужених ЛЛ, ЉЉ, ММ, НН, ЊЊ и ОО; обавезани тужиоци АА, ББ и ВВ да туженима ГГ, ДД, ЈЈ, ЂЂ, ЕЕ, ЖЖ, ЗЗ и ИИ, накнаде трошкове парничног поступка у износу од 1.026.000,00 динара, са законском затезном каматом од извршности пресуде до исплате.

Против правноснажне пресуде донете у другом степену, у делу којим је преиначена првостепена пресуда, тужени ДОО „Кутко“ Панчево изјавио је благовремену ревизију, због битне повреде одредаба парничног поступка из члана 374. став 1. ЗПП учињену у поступку пред другостепеним судом, погрешне примене материјалног права и погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, са предлогом да се о ревизији одлучи као о посебној на основу члана 404. ЗПП, ради усаглашавања судске праксе.

Решењем Апелационог суда у Београду Р3 1/23 од 02.03.2023. године, није предлoжено Врховном касационом суду да одлучи о изјављеној ревизији на основу члана 395. ЗПП.

Испитујући дозвољеност изјављене ревизије на основу члана 401. став 2. тачка 5. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“ бр. 12/04 и 111/09), која се примењује на основу члана 506. став 1. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“ бр. 72/11) у вези са чланом 23. став 3. Закона о изменама и допунама Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“ бр. 55/14) Врховни суд је утврдио да ревизија није дозвољена.

Према прелазној одредби из члана 23. став 1. Закона о изменама и допунама Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“ бр. 55/14) поступак који је започет по важећем Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“ бр. 72/11), а који није окончан пре ступања на снагу овог закона, спровешће се по одредбама овог закона. С обзиром да је у конкретном случају поступак започет пре 01.02.2012. године, као дана ступања на снагу важећег Закона о парничном поступку, приликом расправљања и одлучивања примењене су одредбе раније важећег Закона о парничном поступку. Једини изузетак од примене овог правила садржан је у одредби члана 23. став 3. Закона о изменама и допунама Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“ бр. 55/14), која се односи на новчану граничну вредност за оцену дозвољености ревизије. Према наведеној одредби ревизија је дозвољена у свим поступцима у којима вредност предмета спора побијаног дела прелази динарску вредност 40.000 евра, односно 100.000 евра у привредним споровима по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе, а који нису правноснажно решени до дана ступања на снагу овог закона, односно до 31.05.2014. године. Тужба у овој парници поднета је дана 07.10.2008. године. Вредност предмета спора је 350.000,00 динара, према назначењу у тужби, у складу са одредбом члана 34. став 2. ЗПП. Другостепена пресуда Гж 4164/19 од 19.04.2022. године, против које је ревизија изјављена донета је дана 19.04.2022. године.

Имајући у виду да је поступак у овој парници правноснажно решен после ступања на снагу Закона о изменама и допунама Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“ бр. 55/14) и да вредност предмета спора не прелази динарску противвредност 40.000 евра по средњем курсу НБС на дан подношења тужбе, ревизија није дозвољена.

Приликом оцене дозвољености ревизије Врховни суд је имао у виду да је побијаном одлуком преиначена првостепена пресуда, али налази да нема места примени члана 403. став 2. тачка 2. сада важећег Закона о парничном поступку, према коме је ревизија увек дозвољена када другостепени суд преиначи првостепену пресуду и одлучи о захтевима странака. Наиме, наведена одредба се не може применити у овом случају, с обзиром да је поступак започет пре 01.02.2012. године, када је ступио на снагу важећи Закон о парничном поступку, а новелирана одредба о дозвољености ревизије за случај преиначења првостепене пресуде односи се само на сада важећи Закон о парничном поступку.

Из наведених разлога, на основу члана 404. ЗПП, одлучено је као у изреци.

Председник већа – судија

Јелица Бојанић Керкез, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић