Врховни суд је испитао побијану пресуду, применом одредбе члана 408. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“, бр. 72/11... 18/20) у вези члана 92. Закона о уређењу судова („Службени гласник РС“, број 10/23), па је утврдио да је ревизија неоснована.

У поступку није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. Закона о парничном поступку, на коју Врховни суд пази по службеној дужности, а ни друге битне повреде прописане одредбом члана 407. став 1. тачка 3. истог Закона на које тужиља неосновано у ревизији указује.

Према утврђеном чињеничном стању, тужиља је, као дипломирани ... са VII степеном стручне спреме, засновала радни однос код тужене на одређено време, за обављање послова на радном месту ..., без конкурса, са пуним радним временом, по основу више сукцесивно закључиваних уговора о раду и њихових анекса. Уговором о раду број ../18 од 17.10.2018. године, тужиља је засновала радни однос на одређено време код тужене, до преузимања запосленог односно до коначности одлуке о избору кандидата по конкурсу за пријем у радни однос на неодређено време, а најкасније до 31.08.2019. године. Потом је са туженом закључила Уговор о раду број ../19 од 30.08.2019. године, којим је засновала код тужене радни однос на одређено време до преузимања запосленог односно до коначности одлуке о избору кандидата по конкурсу за пријем у радни однос на неодређено време, почев од 01.09.2019. године најкасније до 31.08.2020. године. На основу Уговора о раду број ../20 од 01.09.2020. године, тужиља је код тужене засновала радни однос на одређено време до преузимања запосленог односно до коначности одлуке о избору кандидата по конкурсу за пријем у радни однос на неодређено време, почев од 01.09.2020. године а најкасније до 31.08.2021. године. Анексом уговора о раду број ../21 од 31.08.2021. године, измењен је део члана 3. уговора о раду број ../20 од 01.09.2020. године, у погледу периода трајања уговора о раду тако што је исти продужен до истека права на породиљско одсуство и одсуство са рада ради неге детета. Решењем тужене број ../21 од 23.04.2021. године, утврђено је да је породиљско одсуство тужиље почело 08.04.2021. године и да исто траје три месеца од дана порођаја запослене, као и да одсуство са рада ради неге детета траје до 07.04.2022. године. По протеку времена на које је тужиља засновала радни однос, претходно наведеним актима, тужена је донела решење о престанку радног односа које је предмет побијања у овом поступку, у ком је утврдила да је протекао рок на који је заснован радни однос тужиље те да су се стекли законски услови за престанка радног односа. Против решења о престанку радног односа, тужиља је изјавила жалбу Школском одбору који је, решењем број ../22 од 26.04.2022. године, њену жалбу одбио као неосновану и потврдио оспорено решење ../22 од 07.04.2022. године. Тужиља је тужбом тражила поништај првостепеног и другостепеног решења тужене тврдећи да је засновала радни однос на неодређено време по сили закона јер је код тужене била у радном односу у континуитету, без прекида 3 године, 5 месеци и 20 дана.

Полазећи од овако утврђеног чињеничног стања, нижестепени судови су тужбени захтев тужиље одбили применом одредбе члана 1. ст. 1. и 2, члана 152. и члана 155. став 10. Закона о основама система образовања и васпитања („Службени гласник РС“, бр. 88/2017... 129/2021), налазећи да тај Закон, у одредби члана 155. став 10. искључује сваку могућност прерастања радног односа из одређено у неодређено време и да таквом својом садржином спречава примену општег прописа из члана 37. став 4. Закона о раду, па из тих разлога није основан ни захтев тужиље за враћање на рад на основу одредбе члана 191. Закона о раду.

По оцени Врховног суда, нижестепени судови су правилно применили материјално право.

Одредбом члана 155. став 10. Закона о основама система образовања и васпитања прописано је да се радни однос на одређено време у установи заснива на основу конкурса спроведеног на начин прописан за заснивање радног односа на неодређено време (став 1). Установа може да прими у радни однос на одређено време лице: 1) ради замене одсутног запосленог преко 60 дана; 2) ради обављања послова педагошког асистента односно андрагошког асистента (став 2). Изузетно, установа без конкурса може да прими у радни однос на одређено време лице: 1) ради замене одсутног запосленог до 60 дана; 2) до избора кандидата – када се на конкурс за пријем у радни однос на неодређено време не пријави ниједан кандидат или ниједан од пријављених кандидата не испуњава услове, а најкасније до 31. августа текуће школске године; 3) до преузимања запосленог односно до коначности одлуке о избору кандидата по конкурсу за пријем у радни однос а најкасније до 31. августа текуће школске године; 4) ради извођења верске наставе. Радни однос на одређено време не може да прерасте у радни однос на неодређено време (став 10).

У конкретном случају, тужиља је код тужене засновала радни однос на одређено време по више закључених уговора о раду и њихових анекса и радила у континуитету, без прекида 3 године, 5 месеци и 20 дана, а радни однос јој је престао решењем директора тужене 07.04.2022. године, због истека времена на које је заснован. Имајући у виду да радни однос на одређено време не може да прерасте у радни однос на неодређено време на основу одредбе члана 155. став 10. Закона о основама система образовања и васпитања, следи да тужиља неосновано побија правилност и законитост предметних одлука тужене, а ревизијом неосновано указује на погрешну примену материјалног права.

Правилна је и одлука о трошковима парничног поступка јер је донета правилном применом одредбе члана 153. став 1. и члана 154. Закона о парничном поступку.

Из изложених разлога, Врховни суд је одлуку као у изреци донео применом одредбе члана 414. став 1. Закона о парничном поступку.

Председник већа – судија

Гордана Комненић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић