Врховни суд је испитао побијану пресуду на основу члана 408. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“, бр. 72/11... 10/23) и утврдио да ревизија тужене није основана.

У поступку није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. ЗПП, на коју ревизијски суд пази по службеној дужности.

Према утврђеном чињеничном стању, тужена је била у радном односу код тужиље у периоду од 2003. године до 16.02.2015. године, запослена на радном месту рачуновође обављајући послове шефа рачуноводства. Према опису послова, тужена је била задужена за послове финансијске оперативе и организације буџетског рачуноводства, које је било везано за рачуне тужиље у Управи за трезор на које су стизала средства добијена из буџета Града Панчева. У периоду од 09.10.2003. до 31.12.2014. године тужена је сукцесивно са рачуна тужиље преносила на своје банковне рачуне средства тужиље, наводећи као шифре плаћања 240 (друга примања), 241 (неопорезива примања запослених), 221 (финална потрошња), 246 (обуставе од зарада) и 290 (административне забране), а све уплате наведене под тим шифрама извршене су без основа, јер тужена осим редовне зараде није остваривала друга примања и није имала других потраживања према тужиљи. Уплате по шифри 240 (зарада и друга примања) делом су вршена без основа, јер је тужена уплаћивала на своје рачуне више износе од оних који јој припадају по оствареном раду. Тужена је посао обављала на тај начин што је пореску пријаву за порез на зараде попуњавала једном врстом података које је директор потписала, затим је коректором избељивала податке који се тичу броја запослених и уносила други мањи број, па произлази да је порез на зараде био мањи јер је приказивано да има 9-10 запослених, а било их је 34. Укупан износ које је тужена на наведени начин без покрића у пословној документацији, односно без основа са рачуна тужиље број 840-30664-90 и број 840- 30668-80, пребацивала на своје приватне рачуне код више банака износе 22.503.987,45 динара у периоду од 2003. до 2014. године. Министарство финансија је извршило контролу код тужиље и утврђено је да нису уплаћене одређене пореске обавезе, па је против тужиље покренут поступак принудне наплате неплаћених пореских дажбина у износу од нешто више од 27.000.000,00 динара. Због тога је рачун тужиље био блокиран, што је значило немогућност исплате зарада запосленима и рад библиотеке био је онемогућен у целини. Постојала је могућност да и рачун Града Панчева буде блокиран. Градоначелник Града Панчева је решењем од 22.10.2015. године по захтеву одобрио финансијска средства Градској библиотеци „Панчево“ за измирење дуга по решењу Пореске управе, Филијале Панчево и одобрио уплату финансијских средства Градској библиотеци „Панчево“ у износу од 27.500.000,00 динара, а истим решењем је одређено да се одобрена средства имају исплатити из буџета Града Панчева за 2015. годину, уз обавезу да Градска библиотека „Панчево“ достави обрачун камате и другу финансијску документацију и да на текући рачун буџета Града Панчева врати неутрошена средства након коначног обрачуна. Због тога је СО Панчево 21.10.2015. године донела и Одлуку о измени и допунама Одлуке о буџету Града Панчева за 2015. годину, што је био ребаланс буџета града за наредну годину. Пресудом Апелационог суда у Београду Кж1 251/17 од 30.03.2017. године (усвајањем жалбе браниоца окривљене) преиначена је пресуда Вишег суда у Панчеву К 44/16 од 30.01.2017. године и тужена осуђена за кривично дело злоупотреба положаја одговорног лица из члана 234. став 3. у вези става 1. КЗ РС осуђена је на казну затвора од пет година. Одређено је да се од окривљене одузме имовинска корист прибављена кривичним делом од 20.595.502,82 динара, а оштећена овде тужиља упућена на парнични поступак ради остваривања имовинскоправног захтева. Решењем Вишег суда у Панчеву Кв 171/16 од 18.10.2016. године за радње које су туженој стављене на терет, а извршене на штету тужиље у периоду од 2003. до 2015. године због наступања застарелости кривичног гоњења, поступак је обустављен. У том периоду тужена је присвојила новчана средства у износу од 1.908.484,63 динара.

При овако утврђеном чињеничном стању, првостепени суд је усвојио тужбени захтев тужиље делимично и то за 20.595.502,82 динара, док је у преосталом делу тужбени захтев одбио као неоснован.

Другостепени суд је прихватио правне разлоге првостепеног суда, налазећи да је тужена тужиљи очигледно узроковала штету на незаконит начин и то злоупотребом службеног положаја овлашћеног лица, за шта је осуђена пресудом Апелационог суда у Београду Кж1 251/17 од 30.03.2017. године на казну затвора од пет година. При томе је констатовано да су назначеним кривичним делом обухваћене радње у периоду од 2006. до 2014. године при чему је извршено кривично дело из члана 234. став 3. у вези става 1. КЗ РС. Одговорност за накнаду штете тужене заснива се на одредби члана 154. став 1. и члана 158. Закона о облигационим односима. Прихваћена је и правна аргументација првостепеног суда да се у овом случају ради о средствима тужиље, јер је Град Панчево пренео из буџета назначена средства на рачун тужиље ради подмирења својих обавеза, па се та средства имају сматрати средствима тужиље. Чињеница да је након што је откривена злоупотреба службеног положаја од стране тужене и причињена штета тужиљи Град Панчево пребацио потребан новац за уплату обавеза које је Град Панчево имао, не значи да је тужиља на овај начин обештећена. Тужена је у обавези да успостави стање које је било пре него што је штета настала, сходно одредби члана 185. став 1. ЗПП. Другостепени суд је прихватио и друге правне разлоге првостепеног суда везано за оцену застарелости, што није посебно образлагао сходно одредби члана 396. став 1. ЗПП.

По оцени Врховног суда, правилно су нижестепени судови на утврђено чињенично стање применили материјално право.

Правилан је закључак нижестепених судова да је тужена одговорна за проузроковану штету и да је иста дужна сходно члану 154, члану 185. став 1. ЗПП да их надокнади тужиљи. Град Панчево јесте пребацио накнадно средства тужиљи ради извршења својих обавеза, које су раније требало да буду извршене, а које нису извршене због незаконитог понашања тужене, па се стога првобитна средства која су пребачена тужиљи могу сматрати њеним средствима, јер су од стране Града Панчева из буџета наменски пребачена на рачун тужиље ради намирења њених законских обавеза. Стога се наводи из ревизије тужене да је тужиља накнадним пребачајем 27.500.000,00 динара од стране Града Панчева ради измиривања својих обавеза обештећена, не могу прихватити као разлог да тужиља нема право на потраживање тих средстава и да тужена није у обавези да накнади причињену штету. Тужена је осуђена правноснажном кривичном пресудом на казну затвора од пет година управо за радњу којом је проузроковала штету тужиљи, те је стога сходно цитираним прописима дужна исту и накнадити.

Сходно напред изнетом, Врховни суд је на основу члана 414. став 1. ЗПП, одлучио као у изреци.

Председник већа – судија

Гордана Комненић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић