Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Рев 14642/2022
22.03.2023. година
Београд

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Драгане Маринковић, председника већа, Марине Милановић, Зорице Булајић, Весне Станковић и Радославе Мађаров, чланова већа, у парници тужиоца АА из ..., Општина ..., чији је пуномоћник Игор Прокоповић, адвокат из ..., против тужене Националне службе за запошљавање, са седиштем у Крагујевцу, ради уплате доприноса за здравствено осигурање, одлучујући о ревизији тужиоца изјављеној против пресуде Вишег суда у Крагујевцу Гж 5011/21 од 26.10.2021. године, у седници одржаној 22.03.2023. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

НЕ ПРИХВАТА СЕ одлучивање о ревизији тужиоца изјављеној против пресуде Вишег суда у Крагујевцу Гж 5011/21 од 26.10.2021. године, као изузетно дозвољеној.

ОДБАЦУЈЕ СЕ, као недозвољена, ревизија тужиоца изјављена против пресуде Вишег суда у Крагујевцу Гж 5011/21 од 26.10.2021. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Основног суда у Крагујевцу П 4932/20 од 09.03.2021. године, ставом првим изреке, одбијен је приговор пресуђене ствари изјављен од стране тужене, као неоснован. Ставом другим изреке, одбијен је тужбени захтев тужиоца којим је тражио да се обавеже тужена да Републичком фонду за здравствено осигурање РС за тужиоца уплати доприносе по основу здравственог осигурања, за период од 27.03.2012. године до 27.03.2013. године, на износ од 22.457,66 динара, и то по стопама које ће важити на дан уплате, те да о извршеној уплати достави доказ тужиоцу, као неоснован. Ставом трећим изреке, одлучено је да свака странка сноси своје трошкове.

Пресудом Вишег суда у Крагујевцу Гж 5011/21 од 26.10.2021. године, одбијена је као неоснована жалба тужиоца и потврђена првостепена пресуда у ставу другом и трећем изреке.

Против правноснажне пресуде донете у другом степену, тужилац је изјавило ревизију због погрешне примене материјалног права, с тим што је предложио да се ревизија сматра изузетно дозвољеном, применом члана 404. ЗПП.

Врховни касациони суд налази да у овом случају нису испуњени услови прописани одредбом члана 404. став 1. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“ број 72/11... 18/20), пошто не постоји потреба разматрања правних питања од општег интереса или правних питања у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе, нити новог тумачења права, већ се ревизијом оспорава утврђено чињенично стање. Предмет тражене правне заштите је уплата доприноса за здравствено осигурање, а одлуке нижестепених судова о основаности тужбеног захтева тужиоца засноване су на примени одговарајућих одредби материјалног права, одредбе члана 78. став 2. Закона о запошљавању и осигурању за случај незапослености, и у складу су са правним схватањем израженим кроз одлуке Врховног касационог суда у којима је одлучивано о истоврсним захтевима, заснованом на истом правном основу и истом или сличном чињеничном стању, као у овој парници. Тужилац указује на постојање другачијих одлука што нужно не значи и другачији правни став изражен у тој одлуци, јер правилна примена права у споровима са тужбеним захтевом као у конкретном случају, зависи од утврђеног чињеничног стања.

Преузмите документ у ПДФ формату