![](/sites/default/files/grb-srb.png)
Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Рев 15958/2022
02.02.2023. година
Београд
Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Весне Субић, председника већа, Зорана Хаџића, Мирјане Андријашевић, Гордане Комненић и Драгане Миросављевић, чланова већа, у парници тужиоца АА из ..., чији је пуномоћник Ђорђе Бендић, адвокат из ..., против туженог ЈП „Скијалишта Србије“, чији је пуномоћник Маринко Шакан, адвокат из ..., ради накнаде штете, одлучујући о ревизији тужиоца изјављеној против пресуде Апелационог суда у Крагујевцу Гж 1668/22 од 07.07.2022. године, у седници већа одржаној дана 02.02.2023. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
НЕ ПРИХВАТА СЕ одлучивање о ревизији тужиоца изјављеној против пресуде Апелационог суда у Крагујевцу Гж 1668/22 од 07.07.2022. године, као о изузетно дозвољеној.
ОДБАЦУЈЕ СЕ, као недозвољена, ревизија тужиоца изјављена против пресуде Апелационог суда у Крагујевцу Гж 1668/22 од 07.07.2022. године.
О б р а з л о ж е њ е
Пресудом Апелационог суда у Крагујевцу Гж 1668/22 од 07.07.2022. године, ставом првим изреке, одбијена је жалба тужиоца и потврђена пресуда Основног суда у Прибоју П 84/2020 од 16.03.2022. године, којом је одбијен тужбени захтев тужиоца да се обавеже тужени да тужиоцу на име накнаде нематеријалне штете исплати износ од 1.500.000,00 динара и то: на име душевних болова због умањења животне активности износ од 600.000,00 динара, на име претрпљених физичких болова износ од 300.000,00 динара, на име претрпљеног страха износ од 300.000,00 динара и на име душевних болова због наружености износ од 300.000,00 динара, све са законском затезном каматом од пресуђења до исплате, као и да се обавеже тужени да му на име накнаде материјалне штете због изгубљене зараде исплати износ од 7.026,60 евра, на име трошкова операције износ од 654 евра, све са законском затезном каматом од пресуђења до исплате, у динарској противвредности по средњем курсу НБС на дан исплате, а обавезан је тужилац да туженом на име трошкова поступка исплати износ од 118.150,00 динара.
Против правноснажне пресуде донете у другом степену тужилац је благовремено изјавио ревизију, због битне повреде одредаба парничног поступка и погрешне примене материјалног права, са предлогом да се о ревизији одлучи као о изузетно дозвољеној, применом члана 404. Закона о парничном поступку.
Врховни касациони суд је оценио да нису испуњени услови за одлучивање о посебној ревизији тужиоца, у смислу члана 404. Закона о парничном поступку - ЗПП ("Службени гласник РС", бр. 72/11... 18/20).
Правноснажном пресудом одбијен је тужбени захтев тужиоца да се обавеже тужени да му на име накнаде нематеријалне штете за претрпљене душевне болове због умањења животне активности, физичких болова, страха и душевних болова због наружености и материјалне штете, исплати износе са законском затезном каматом од пресуђења до исплате, применом члана 3. тачка 11. и члана 6. став 2. Закона о јавним скијалиштима. Тужилац јесте задобио повреде скијајући на скијалишту када га је непозната особа гурнула на стази, због чега му је извршена и операција у Француској, али судар скијаша на скијалишту представља категорију уобичајених ризика на скијалишту, па нема кривице туженог, сходно члану 158. Закона о облигационим односима.
Врховни касациони суд налази да у конкретном случају нису испуњени услови из члана 404. ЗПП, јер се ревизијом тужиоца не указује да постоји потреба да се размотре правна питања од општег интереса или да постоји потреба новог тумачења права или неуједначена судска пракса, већ се оспорава утврђено чињенично стање, а одлуке нижестепених судова, о основаности тужбеног захтева, засноване су на правилној примени одговарајућих одредаба материјалног права, на основу чега је и одлучено као у ставу првом изреке.
Врховни касациони суд је испитао дозвољеност изјављене ревизије у смислу члана 410. став 2. тачка 5. ЗПП и оценио да је ревизија тужиоца недозвољена.
Одредбом члана 403. став 3. ЗПП је прописано да ревизија није дозвољена у имовинскоправним споровима ако вредност предмета спора побијеног дела не прелази динарску противвредност од 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе.
Тужба ради накаде штете поднета је 03.03.2020. године, а преиначена 15.06.2021. године. Побијана вредност предмета спора према средњем курсу НБС на дан преиначења тужбе износи 20.438,62 евра (1 евро=117,5731 динара).
Имајући у виду да се у конкретном случају ради о имовинскоправном спору који се односи на новчано потраживање у коме вредност предмета не прелази динарску противвредност 40.000 евра према средњем курсу НБС на дан подношења тужбе, то је Врховни касациони суд нашао да је ревизија тужиоца недозвољена, применом одредбе члана 403. става 3. ЗПП.
На основу члана 413. у вези члана 410. става 2. тачка 5. ЗПП, Врховни касациони суд је одлучио као у ставу другом изреке.
Председник већа - судија
Весна Субић,с.р.
За тачност отправка
Управитељ писарнице
Марина Антонић