Пресудом Апелационог суда у Београду Гж2 167/23 од 22.03.2023. године, ставом првим изреке, одбијена је као неоснована жалба тужиоца-противтуженог и првостепена пресуда потврђена у одбијајућем делу става првог изреке и ставу четвртом изреке. Ставом другим изреке, одбијен је као неоснован захтев тужиоца- противтуженог за накнаду трошкова другостепеног поступка.

Против правноснажне пресуде донете у другом степену, тужилац-противтужени је благовремено изјавио ревизију, због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и погрешне примене материјалног права.

Испитујући побијану пресуду, у смислу члана 408. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“, бр. 72/2011….10/2023), Врховни суд је оценио да ревизија тужиоца-противтуженог није основана.

У поступку није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. ЗПП, на коју ревизијски суд пази по службеној дужности.

Према утврђеном чињеничном стању, пресудом Основног суда у Ваљеву П2 91/20 од 13.01.2022. године уређен је начин одржавања личних односа између оца и малолетног детета, тако да отац понедељком у периоду од 16,30 до 18,30 сати виђа мал. дете на адреси мајке, а средом и суботом у истом периоду преузима и враћа дете на адресу мајке. Из основног и допунских налаза и мишљења органа Центра за социјални рад „Колубара“ Ваљево утврђено је да дете има редовне и квалитетне односе са оцем, да мајка не ускраћује њихова виђања, да отац има адекаватне могућности да учествује у периоду одрастања детета и да су се стекли услови да се раније одређени модел прошири, на начин ближе одређен у ставу првом изреке првостепене пресуде, али и даље без остајања детета код оца на спавању, јер се дете кога је мајка до скоро дојила и даље буди ноћу, да је реаговало када је спавало ван куће код бабе и деде по мајци, те да би нагла промена до сада устаљеног режима виђања са оцем могла имати последице у виду потенцијалних адаптационих проблема.

На основу овако утврђеног чињеничног стања, нижестепени судови су правилном применом члана 61. став 1. Породичног закона којим је прописано да дете има право да одржава личне односе са родитељем са којим не живи, закључили да су се стекли услови за измену претходно одређеног модела виђања оца – тужиоца са мал. дететом, који је био одређен пресудом Основног суда у Ваљеву П2 91/20 од 13.01.2022. године. Судови су одлуку о тужбеном захтеву донели имајући у виду основни и допунске извештаје Центра за социјални рад у Ваљеву, руководећи се најбољим интересом мал.детета, у смислу одредбе члана 266. став 1. Породичног закона.

Неосновано се наводима ревизије оспорава правилна оцена доказа и правилно и потпуно утврђено чињенично стање на ком је заснована побијана пресуда, као и правилна примена материјалног права.

Према члану 3. Конвенције о правима детета најбољи интерес детета треба да буде од првенственог значаја у свим активностима које се тичу деце без обзира које институције или органи предузимају ове активности. Чланом 8. став 1. Конвенције прописано је да се државе чланице обавезују да поштују право детета на очување свог идентитета, укључујући држављанство, име и породичне везе, како је то признато законом, без незаконитог мешања, а чланом 9. став 3. право детета одвојеног од једног или оба родитеља да редовно одржава личне односе и непосредне контакте са оба родитеља, осим ако је то у супротности са најбољим интересом детета.

Најбољи интерес детета је правни стандард који се цени према околностима сваког конкретног случаја, а елементи за процену најбољег интереса детета, између осталог су узраст и пол детета, емоционалне и развојне потребе детета (васпитне, здравствене, потребе становања, исхране, одевања) и способност родитеља да потребе детета задовоље.

У конкретном случају нижестепени судови су правилно ценили елементе процене најбољег интереса мал. детета и одлуку о проширењу постојећег модела виђења детета са оцем донели на основу прихваћеног мишљења Центра за социјални рад „Колубара“, који је према стању у списима дат на основу процене родитељских капацитета парничних странака, анализе целокупне породичне ситуације и према ком је, иако оба родитеља задовољавају родитељске капацитете и мотивисани су да одговоре потребама детета, у најбољем интересу мал. детета превасходно због узраста, емоционалне везаности и веће упућености на мајку, да односе са оцем остварује у проширеном моделу, али за сада у овом календарском узрасту без останка детета на спавању код оца, односно ноћења током викенда. Како је налаз Центра дат након обављене комплетне стручне процедуре и примедбама тужиоца није доводен у сумњу, и по оцени Врховног суда у циљу потпуног и правилног утврђења чињеничног стања није било потребно извођење доказа комисијским вештачењем које би могло довести до излагања детета трауми.

Најбољи интерес детета је увек приоритетан када се одлучује о заштити његових права и цени се према околностима сваког конкретног случаја, што су нижестепени судови правилно учинили. Одређени начин одржавања личних односа детета са оцем у овом моменту је примерен постојећим приликама и усклађен је са узрастом детета од три године и његовим садашњим развојним потребама. Истовремено, одлука о проширењу досадашњег модела виђања омогућава тужиоцу, као родитељу који не врши родитељско право, да прати раст и развој детета и да утиче на његово васпитање, тим пре што мајка не ускраћује, већ подржава виђање детета са оцем, па нема сметњи да тужилац у каснијем календарском узрасту детета, када дете буде спремно да са оцем проводи викенд у континуитету тражи проширење сада одређеног модела одржавања личних односа.

Из изложених разлога, Врховни суд је применом члана 414. ЗПП одлучио као у изреци.

Председник већа - судија

Весна Субић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић