Према утврђеном чињеничном стању, тужиља је билао у радном односу код туженог на неодређено време на пословима специјалисте ... на основу уговора о раду од 31.12.2015. године. Тужени је донео решење број .. дана 28.12.2015. године којим је тужиљи престао радни однос на основу члана 179. става 5. тачке 1) ЗОР. На основу кадровског плана Министарства здравља и Закључка Владе Републике Србије са препоруком да се откажу уговори запосленима који нису радно ангажовани тужени је спровео поступак решавања вишка запослених. Тужени је Одлуком о измени правилника о организацији и систематизацији послова смањио број извршилаца на тужиљином радном месту на два извршиоца. Према Програму решавања вишка запослених једини критеријум за одређивање коначног списка запослених за чијим радом је престала потреба дана 31.12.2015. године, на ком је и тужиља, био је статус радно неангажованих лица. У периоду од 2001. до 2009. године тужиља је била ангажована на пословима свог радног места у Крагујевцу, а у наредном периоду више није била ангажована.

Према становишту нижестепених судова, тужбени захтев је основан јер радно место тужиље није укинуто, већ је број извршилаца смањен на два ... . Од 498 укупно запослених код туженог 239 запослених је проглашено технолошким вишком. Укупан број радно неангажованих је 273 запослена. Тужени не конкретизује разлоге и критеријуме на основу којих је од укупног броја радно неангажованих управо њих 239 проглашено технолошким вишком у односу на преостала 34 запослена који такође нису радно ангажовани. Како нису сви радно неангажовани проглашени технолошким вишком било је неопходно одредити додатне критеријуме на основу којих би се одлучило ко од радно неангажованих запослених је технолошки вишак. Истовремено, тужени није доставио синдикату и Националној служби за запошљавање предлог програма за решавање вишка запослених. Стога је побијаном пресудом на основу чланова 179. става 5. тачке 1) у вези члана 155. и 191. става 1. ЗОР одлучено о тужбеном захтеву.

По оцени Врховног суда, нижестепени судови су погрешно применили материјално право што је за последицу имало непотпуно утврђено чињенично стање.

Наиме, нижестепени судови основаност тужбеног захтева темеље на чињеници да од укупно радно неангажованих 273 радника 239 је проглашено технолошким вишком и да се међу њима нашла и тужиља при чему једини критеријум да се неко прогласи као вишком запослен – радно неангажовање, није прихватљив. Међутим, из списа предмета произлази да је по систематизацији радних места на којем је тужиља била запослена било три извршиоца а да је једно такво радно место угашено што значи да су по систематизацији остала још два радна места на тим пословима. Нижестепени судови нису утврђивали да ли су два извршиоца који су остали у радном односу на тим местима такође били радно неангажовани или су били радно ангажовани за претходни период. Ако та лица нису била радно ангажована као и тужиља онда је тужени морао да има утврђене и друге критеријуме у погледу оцене које од запослених лица може бити проглашено као технолошки вишак. Те чињенице у нижестепеном поступку нису утврђиване ни цењене а што је од битног значаја за доношење правилне одлуке о постављеном тужбеном захтеву.

У поновном поступку првостепени суд ће имати у виду примедбе Врховног суда, извешће доказе на околности које су указане, по потреби извршиће и друге доказе (нпр. да ли је тужени поступио у смислу прибављања мишљења синдиката, ако није, од каквог је то значаја) и након правилне оцене свих неопходно потребних доказа донеће закониту одлуку.

Имајући у виду изнето на основу члана 416. става 2. ЗПП, одлучено је као у изреци.

Председник већа - судија

Гордана Комненић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић