Истом пресудом, окривљени Драгољуб Дукић и АА су, поред осталих окривљених, обавезани да суду на име паушала плате износе од по 5.000,00 динара сваки, окривљени Драгољуб Дукић је обавезан и да на име трошкова кривичног поступка суду плати износ од 367.500,00 динара на име одбране браниоца Зорице Марковић по службеној дужности, на име одбране браниоца Дејана Савковића по службеној дужности износ од 32.250,00 динара, на име одбране браниоца Властимира Никитовића по службеној дужности износ од 63.750,00 динара, док је окривљени АА обавезан да на име трошкова кривичног поступка плати суду на име одбране браниоца Олге Мирковић по службеној дужности износ од 8.250,00 динара, на име одбране браниоца Миленка Пауновића по службеној дужности износ од 31.500,00 динара, те на име одбране браниоца Гордане Савић по службеној дужности износ од 121.500,00 динара, све у року од 15 дана од дана правноснажности пресуде, под претњом принудног извршења.

Окривљени Драгољуб Дукић је обавезан и да на име трошкова кривичног поступка – на име спровода из КПЗ Ниш суду плати износ од 72.000,00 динара, у року од 15 дана од дана правноснажности пресуде, под претњом принудног извршења.

Окривљени Драгољуб Дукић и АА су заједно са осталим окривљенима обавезани да на име трошкова насталих пред ОЈТ Чачак солидарно исплате износ од 9.436,29 динара, те да на име вештачења вештака економске струке Томислава Вујичића плате износ од 22.869,24 динара, на име вештачења вештака економске струке Зорана Лишанчића износ од 25.307,57 динара, као и износ од 7.510,57 динара на име вештачења вештака економске струке Томислава Вујичића, што укупно износи 65.123,67 динара, у року од 15 дана од дана правноснажности пресуде, под претњом принудног извршења.

Поред тога, окривљени Драгољуб Дукић је обавезан да на име трошкова насталих пред Основним јавним тужилаштвом у Чачку, на име одбране браниоца по службеној дужности, адвоката Дејана Савковића, плати износ од 55.125,00 динара, а на име трошкова одбране браниоца по службеној дужности, адвоката Тање Милошевић, износ од 31.500,00 динара, док је окривљени АА обавезан да на име трошкова насталих пред Основним јавним тужилаштвом на име одбране браниоца по службеној дужности, адвоката Милеве Дукић, плати износ од 18.550,00 динара, те на име трошкова одбране браниоца по службеној дужности, адвоката Олге Мирковић, износ од 63.000,00 динара, све у року од 15 дана од дана правноснажности пресуде, под претњом принудног извршења.

Окривљени Драгољуб Дукић је обавезан је и да на име имовинскоправног захтева оштећеном ГГ исплати износ од 89.000,00 динара, оштећеном ДД износ од 27.000,00 динара, оштећеном ЂЂ износ од 8.000,00 динара, оштећеном ЕЕ износ од 20.000,00 динара, оштећеном предузећу „ЖЖ“ ДОО износ од 121.000,00 динара, а оштећеном ЗЗ износ од 57.000,00 динара, све у року од 15 дана од дана правноснажности пресуде, под претњом принудног извршења.

Истом пресудом, према окривљенима Драгољубу Дукићу и АА је на основу члана 422. тачка 1) ЗКП одбијена оптужба да су као саизвршиоци извршили продужено кривично дело тешка крађа из члана 204. став 1. у вези члана 33. и члана 61. КЗ.

Пресудом Апелационог суда у Крагујевцу Кж1 бр.618/22 од 24.03.2023. године, делимичним усвајањем жалби окривљеног Драгољуба Дукића и заједничког браниоца окривљених Драгољуба Дукића и АА, пресуда Основног суда у Чачку К бр.241/20 од 16.12.2021. године преиначена је тако што су окривљени Драгољуб Дукић и АА оглашени кривим због извршења по једног продуженог кривичног дела тешка крађа у саизвршилаштву из члана 204. став 1. тачка 1. у вези члана 33. и члана 61. КЗ, а окривљени Драгољуб Дукић и због извршења једног кривичног дела уништење и оштећење јавних уређаја из члана 279. став 1. КЗ, па пошто су окривљеном Драгољубу Дукићу претходно утврђене појединачне казне за свако од извршених кривичних дела, и то за кривично дело из члана 204. став 1. тачка 1. у вези члана 33. и члана 61. КЗ казна затвора у трајању од три године, а за кривично дело из члана 279. став 1. КЗ казна затвора у трајању од четири месеца, окривљени Драгољуб Дукић је осуђен на јединствену казну затвора у трајању од три године и три месеца, док је окривљени АА осуђен на казну затвора у трајању од две године и десет месеци.

Истом пресудом, на основу члана 264. став 1. ЗКП, окривљени су обавезани да надокнаде трошкове кривичног поступка, с тим што ће о висини трошкова насталих пред судом правног лека у смислу члана 267. ЗКП одлучити апелациони суд посебним решењем, док ће о висини осталих трошкова одлучити првостепени суд посебним решењем, сходно члану 262. став 2. ЗКП, док су жалбе окривљеног Драгољуба Дукића и заједничког браниоца окривљеног Драгољуба Дукића и АА у преосталом делу, као и жалбе бранилаца окривљених ББ и ВВ одбијене као неосноване, а првостепена пресуда у непреиначеном делу потврђена.

Против наведених правноснажних пресуда, захтеве за заштиту законитости поднео је:

-бранилац окривљеног Драгољуба Дукића – адвокат Милан Станојевић, због повреде кривичног закона из члана 439. тачка 1) ЗКП у вези члана 453. ЗКП, са предлогом да Врховни суд преиначи побијане пресуде и окривљеног ослободи кривичне одговорности;

-бранилац окривљеног АА – адвокат Милан Станојевић, због повреде кривичног закона из члана 439. тачка 1) ЗКП у вези члана 453. ЗКП, са предлогом да Врховни суд преиначи побијане пресуде тако што ће окривљеног ослободити кривичне одговорности.

Врховни суд доставио је по примерак захтева за заштиту законитости Врховном јавном тужилаштву, сходно одредби члана 488. став 1. ЗКП, и у седници већа, коју је одржао без обавештавања јавног тужиоца и браниоца окривљених (члан 488. став 2. ЗКП), након разматрања списа предмета и побијаних пресуда против којих су захтеви за заштиту законитости поднети, те по оцени навода у захтеву, нашао:

Захтеви су неосновани.

Бранилац окривљених Драгољуба Дукића и АА - адвокат Милан Станојевић у поднетим захтевима за заштиту законитости истиче да је нижестепеним пресудама учињена повреда кривичног закона из члана 439. тачка 1) ЗКП јер изреком побијане првостепене пресуде није обухваћен облик виности, те је изостављена урачунљивост окривљених, из чега према ставу браниоца произилази, да не постоји кривично дело. У захтевима се наводи и да је другостепени суд у изреци своје пресуде навео „битно смањену урачунљивост“ окривљених и поред тога што у том правцу није постојала жалба јавног тужиоца, нити је жалбом браниоца то предлагано, а на који начин је према наводима захтева учињена повреда одредаба члана 453. ЗКП на штету окривљених.

Изложене наводе захтева за заштиту законитости браниоца окривљених Врховни суд оцењује неоснованим, из следећих разлога:

Према изреци првостепене пресуде, окривљени Драгољуб Дукић и АА су продужено кривично дело тешка крађа у саизвршилаштву из члана 204. став 1. тачка 1. у вези члана 33. и члана 61. КЗ извршили у време, на начин и у месту бллиже описаним у изреци пресуде, при чему су били способни да схвате значај дела и да управљају својим поступцима, обијањем затворених простора, у намери да присвајањем туђих покретних ствари себи прибаве противправну имовинску корист, при чему су били свесни да чине забрањено дело, те чије су извршење хтели.

Из овако описаних радњи окривљених, произилазе сва обележја, како субјективна, тако и објективна, кривичног дела тешка крађа у продуженом трајању, у саизвршилаштву из члана 204. став 1. тачка 1. у вези члана 33. и 61. КЗ, због ког дела су правноснажном пресудом и оглашени кривим.

Стоји чињеница да је другостепени суд у изреци пресуде навео да су способности окривљених Драгољуба Дукића и АА да схвате значај свога дела и да управљају својим поступцима критичном приликом биле битно смањене, међутим овом изменом, супротно наводима захтева за заштиту законитости браниоца окривљених, није учињења повреда одредаба члана 453. ЗКП.

Наиме, одредбом члана 453. ЗКП, која прописује забрану преиначења на штету окривљеног, прописано је да ако је изјављена жалба само у корист окривљеног, пресуда се не сме изменити на његову штету у погледу правне квалификације кривичног дела и кривичне санкције.

Имајући у виду цитирану законску одредбу, те чињеницу да су окривљени Драгољуб Дукић и АА оглашени кривим због извршења по једног продуженог кривичног дела тешка крађа из члана 204. став 1. тачка 1. у вези члана 33. и члана 61. КЗ и првостепеном и другостепеном пресудом, које кривично дело им је и стављено на терет оптужним актом, да је окривљени Драгољуб Дукић првостепеном пресудом осуђен на јединствену казну затвора у трајању од три године и осам месеци, а другостепеном на јединствену казну затвора у трајању од три године и три месеца, док је окривљени АА првостепеном пресудом осуђен на казну затвора у трајању од три године, а другостепеном на казну затвора у трајању од две године и десет месеци, дакле да су осуђени за иста дела на блаже казне затвора, те код чињенице да је управо поступајући по жалби браниоца окривљених – адвоката Милана Станојевића другостепени суд и преиначио првостепену пресуду, тако што је у изреку унео да су кривично дело извршили у стању битно смањене урачунљивости, то је очигледно да нижестепеним пресудама није учињена повреда одредаба члана 453. ЗКП, односно битна повреда одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 10) ЗКП, на коју се неосновано указује захтевом за заштиту законитости бранилаца окривљеног.

Са свега изложеног, а на основу одредбе члана 491. став 1. ЗКП, Врховни суд донео је одлуку као у изреци пресуде.

Записничар-саветник                                                                                                            Председник већа-судија

Снежана Меденица, с.р.                                                                                                       Милена Рашић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић