Пресудом Апелационог суда у Нишу Гж 1268/2021 од 03.11.2021. године, ставом првим изреке, одбијена је жалба туженог и првостепена пресуда потврђена у ставу другом, трећем за главно потраживање и у ставу четвртом изреке. Ставом другим изреке, преиначена је првостепена пресуда у ставу првом изреке и ставу трећем изреке за камату на главно потраживање тако што је одбијен тужбени захтев да се обавеже тужени да тужиоцу преда у посед део кп. бр. .../... у мзв. „...“, њива 5. класе, површине 1.07,91 ха из ЛН бр. ... КО ... у мерама и границама ближе описаним у овом ставу изреке. Ставом трећим изреке, обавезан је тужени да тужиоцу на досуђене износе главног потраживања на име накнаде материјалне штете у виду измакле добити за период од 2012. године до 2017. године, ближе одређених ставом трећим изреке, исплати законску затезну камату од 03.11.2020. године као дана пресуђења до исплате, док је одбијен захтев за исплату законске затезне камате на досуђене износе и за економске године ближе наведене у овом ставу изреке. Ставом четвртим изреке, одбијен је захтев туженог за трошкове другостепеног поступка.

Против правноснажне пресуде донете у другом степену, у потврђујућем делу тужени је изјавио ревизију због битних повреда одредаба парничног поступка и погрешне примене материјалног права са предлогом да се о ревизији одлучи као о изузетно дозвољеној применом члана 404. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“, бр. 72/11, 55/14, 87/18 и 18/20).

Према члану 404. ЗПП ревизија је изузетно дозвољена због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која не би могла да се побија ревизијом, ако је по оцени Врховног касационог суда потребно да се размотре правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе, као и ако је потребно ново тумачење права (посебна ревизија). О дозвољености и основаности посебне ревизије одлучује Врховни касациони суд у већу од пет судија.

По оцени Врховног суда услови за примену института изузетно дозвољене ревизије из члана 404. став 1. ЗПП у у вези члана 92. Закона о уређењу судова („Службени гласник РС“, број 10/23) у конкретном случају нису испуњени. Имајући у виду врсту спора и садржину тражене судске заштите, начин пресуђења и разлоге које су нижестепени судови дали за своје одлуке, у конкретном случају не постоји потреба за разматрањем правних питања у интересу равноправности грађана. Тужени у ревизији није пружио доказе о постојању различитих одлука у истој чињеничној и правној ситуацији, као у конкретном случају и супротном пресуђењу судова, па није испуњен ни законски услов који се односи на потребу за уједначавањем судске праксе. Осим тога, ревизија је усмерена на разрешење чињеничног питања конкретног спора, док се указивањем на исказе саслушаних сведока и савесност туженог као држаоца спорне непокретности заправо оспорава оцена доказа и утврђено чињенично стање у погледу основа одговорности и висине материјалне штете и измакле користи, што у поступку по ревизији није дозвољено на основу члана 407. став 2. ЗПП. Поред тога, битне повреде одредаба парничног поступка не представљају дозвољени ревизијски разлог.

Из изнетих разлога, одлучено је као у првом ставу изреке.

Испитујући дозвољеност ревизије у смислу члана 410. став 2. тачка 5. Закона о парничном поступку, Врховни суд је нашао да је ревизија недозвољена.

Тужба у овој правној ствари ради утврђења и накнаде штете поднета је 28.01.2013. године, вредност предмета спора је 100.000,00 динара. У поднеску од 24.01.2018. године тужилац је преиначио тужбу и као вредност предмета спора означио износ 201.336,00 динара.

Према члану 403. став 3. Закона о парничном поступку, ревизија није дозвољена у имовинскоправним споровима ако вредност предмета спора побијаног дела не прелази динарску противвредност од 40.000 евра по средњем курсу НБС на дан подношења тужбе.

Како у конкретном случају вредност предмета спора побијаног дела не прелази динарску противвредност 40.000 евра по средњем курсу НБС на дан преиначења тужбе, ревизија није дозвољена.

На основу изнетог, применом члана 413. ЗПП, Врховни суд је одлучио као у ставу другом изреке.

Председник већа – судија

Драгана Маринковић,с.р.

За тачност отправка

управитељ писарнице

Марина Антонић