Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Рев 2517/2022
15.03.2023. година
Београд

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Звездане Лутовац, председника већа, Иване Рађеновић, Владиславе Милићевић, Јасмине Стаменковић и Татјане Миљуш, чланова већа, у парници тужиоца АА из ..., чији је пуномоћник Новица Јовановић, адвокат из ..., против тужене Националне службе за запошљавање, са седиштем у Крагујевцу, коју заступа Бранислав Чолић, адвокат из ..., ради исплате новчане накнаде за случај незапослености, одлучујући о ревизији тужене изјављеној против пресуде Вишег суда у Крагујевцу Гж 4328/2018 од 11.03.2021. године, у седници одржаној 15.03.2023. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

НЕ ПРИХВАТА СЕ одлучивање о ревизији тужене изјављеној против пресуде Вишег суда у Крагујевцу Гж 4328/2018 од 11.03.2021. године, као изузетно дозвољеној.

ОДБАЦУЈЕ СЕ, као недозвољена, ревизија тужене изјављена против пресуде Вишег суда у Крагујевцу Гж 4328/2018 од 11.03.2021. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Вишег суда у Крагујевцу Гж 4328/2018 од 11.03.2021. године, одбијене су жалбе странака и потврђена пресуда Основног суда у Крагујевцу П 5811/17 од 23.02.2018. године у усвајајућем делу, којом је обавезана тужена да тужиоцу на име мање исплаћене новчане накнаде за случај незапослености за период од 07.01.2014. године до 06.01.2015. године, исплати 4.847,15 динара, са каматом од 20.01.2018. године као дана вештачења до исплате и 2.164,48 динара на име обрачунате законске затезне камате од доспећа до 20.01.2018. године, обрачунате на главни износ неисплаћеног дела новчане накнаде за случај незапослености, као и да му накнади трошкове поступка од 12.069,08 динара, са каматом од извршности до исплате.

Против правноснажне пресуде донете у другом степену, тужена је изјавила ревизију због погрешне примене материјалног права, с тим што је предложила да се ревизија сматра изузетно дозвољеном, применом члана 404. ЗПП.

Врховни касациони суд налази да у овом случају нису испуњени услови прописани одредбом члана 404. став 1. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“ број 72/11, 55/14, 87/18 и 18/20), пошто не постоји потреба разматрања правних питања од општег интереса или правних питања у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе, нити новог тумачења права, већ се ревизијом оспорава утврђено чињенично стање. Предмет тражене правне заштите је исплата новчане накнаде за случај незапослености, а одлуке нижестепених судова о основаности тужбеног захтева тужиље засноване су на примени одговарајућих одредби материјалног права и у складу су са правним схватањем Грађанског одељења Врховног касационог суда са седнице од 23.01.2017. године и кроз одлуке овог суда у којима је одлучивано о истоврсним захтевима. Тужена указује на постојање другачијих одлука што нужно не значи и другачији правни став изражен у тој одлуци, јер правилна примена права у споровима са тужбеним захтевом као у конкретном случају, зависи од утврђеног чињеничног стања.

Преузмите документ у ПДФ формату