Република Србија
ВРХОВНИ СУД
Рев2 1343/2023
10.01.2024. година
Београд

Врховни суд, у већу састављеном од судија: Гордане Комненић, председника већа, др Илије Зиндовића, Марије Терзић, Надежде Видић и Драгане Миросављевић, чланова већа, у парници тужиoца АА из ..., чији је пуномоћник Милан Ивошевић, адвокат из ..., против туженог ЈП „Пошта Србије“ Београд, чији је пуномоћник Вељко Грковић, адвокат из ..., ради поништаја анекса уговора о раду, одлучујући о ревизији туженог изјављеној против пресуде Апелационог суда у Београду Гж1 2196/22 од 02.09.2022. године, у седници одржаној 10.01.2024. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

НЕ ДОЗВОЉАВА СЕ одлучивање о посебној ревизији туженог изјављеној против пресуде Апелационог суда у Београду Гж1 2196/22 од 02.09.2022. године.

ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољена ревизија туженог изјављена против пресуде Апелационог суда у Београду Гж1 2196/22 од 02.09.2022. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Првог основног суда у Београду П1 1923/20 од 07.07.2021. године, ставом првим изреке, усвојен је тужбени захтев тужиоца па је поништен анекс број 13 уговора о раду заведен под бројем .. од 19.10.2016. године, као незаконит. Ставом другим изреке, обавезан је тужени да тужиоцу накнади трошкове парничног поступка од 207.750,00 динара.

Пресудом Апелационог суда у Београду Гж1 2196/22 од 02.09.2022. године, ставом првим изреке, потврђена је пресуда Првог основног суда у Београду П1 1923/20 од 07.07.2021. године, а жалба туженог одбијена као неоснована. Ставом другим изреке, одбијен је захтев туженог за накнаду трошкова другостепеног поступка.

Против правноснажне пресуде донете у другом степену, тужени је благовремено изјавио ревизију због погрешне примене материјалног права, са позивом на одредбу члана 404. ЗПП.

Чланом 404. став 1. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“, бр. 72/11... 18/20 и 10/23) и члана 92. Закона о уређењу судова („Службени гласник РС“, број 10/23), прописано је да је ревизија изузетно дозвољена због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која не би могла да се побија ревизијом, ако је по оцени Врховног суда потребно да се размотре правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе, као и када је потребно ново тумачење права (посебна ревизија), док је ставом 2. истог члана прописано да о дозвољености и основаности ревизије из става 1. овог члана, одлучује Врховни касациони суд у већу од пет судија.

Предмет тражене правне заштите о коме је одлучено побијаном пресудом је поништај анекса уговора о раду којим је тужилац распоређен на друго радно место. Одлуке нижестепених судова, којима је усвојен тужбени захтев тужиоца је у складу са правним схватањем израженим кроз одлуке Врховног суда у којима је одлучивано у предметима са правним и чињеничним стањем сличним као у овој правној ствари при ситуацији да је за закључивање анекса уговора којим се радник распоређује на друго радно место мора бити везано за постојање промењених околности у односу на моменат закључења уговора о раду, који оправдавају измену тог уговора те да закључењу тог анекса уговора мора претходити понуда. У овом случају је утврђено да не постоје те промењене околности које оправдавају измену анекса, па је суд закључио да не постоји потреба за разматрањем правних питања од општег интереса или у интересу равноправности грађана, као ни потреба уједначавања судске праксе или новог тумачења права, односно нису испуњени услови из члана 404. став 1. ЗПП, због чега је Врховни суд одлучио као у ставу првом изреке.

Испитујући дозвољеност изјављене ревизије у смислу члана 410. став 2. тачка 5. ЗПП, Врховни суд је нашао да ревизија није дозвољена.

Према члану 441. ЗПП предвиђено је да је ревизија дозвољена у парницама у споровима о занивању, постојању и престанку радног односа.

У конкретном случају не ради се ни о једној категорији спора предвиђеног цитираним прописом, тј. не ради се о парници о заснивању, постојању и престанку радног односа.

У тужби тужилац је означио вредност спора као неопредељено – статусни спор. У таквим случајевима сходно члану 28. Закона о судским таксама узима се да се ради о вредности спора чија је вредност 15.000,00 динара.

Одредбом члана 403. став 3. ЗПП, прописано је да ревизија није дозвољена у имовинскоправним споровима ако вредност предмета спора побијеног дела не прелази динарску противвредност од 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе (тужба је поднета 11.08.2020. године). Следи да ревизија туженог није дозвољена на основу одредбе члана 403. став 3. ЗПП.

На основу члана 413. ЗПП, одлучено је као у ставу другом изреке.