Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Кзз 73/2012
26.09.2012. година
Београд

У ИМЕ НАРОДА

 

                        Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Бате Цветковића, председника већа, Невенке Важић, Љубице Кнежевић-Томашев, Веска Крстајића и Биљане Синановић, чланова већа, са саветником Весном Веселиновић, записничарем, у кривичном предмету окривљеног В.М. и др, због кривичног дела несавестан рад у привредном пословању из члана 234. став 2. у вези става 1. и члана 33. Кривичног законика, одлучујући о захтеву за заштиту законитости Републичког јавног тужиоца Ктз. бр. 655/12 од 04.09.2012. године, подигнутом  против  правноснажне пресуде Апелационог суда у Новом Саду Кж1 1603/12 од 24.05.2012. године, у седници већа одржаној дана 26.09.2012. године, донео је

 

П Р Е С У Д У

 

                        УВАЖАВА СЕ захтев за заштиту законитости Републичког јавног тужиоца Ктз број 655/12 од 04.09.2012. године као основан,  па се утврђује да је правноснажном пресудом Апелационог суда у Новом Саду Кж1 1603/12 од 24.05.2012. године у корист окривљених В.М., Д.М., Б.Р. и С.М. повређен закон из члана 369. тачка 2. ЗКП у вези члана 103. и 104. КЗ.

 

О б р а з л о ж е њ е

 

                        Пресудом Основног суда у Сомбору К. 1195/10 од 02.12.2011. године, окривљени В.М., Д.М., Б.Р. и С.М. оглашени су кривим због извршења кривичног дела несавестан рад у привредном пословању из члана 234. став 2. у вези става 1. и члана 33. КЗ, па је окривљени В.М. осуђен на казну затвора у трајању од четири месеца, окривљеном Д.М. изречена је условна осуда којом је утврђена казна затвора у трајању од четири месеца и истовремено одређено да се ова казна неће извршити уколико окривљени у року од три године не изврши ново кривично дело, окривљеном Б.Р. је изречена условна осуда којом му је утврђена казна затвора у трајању од четири месеца и истовремено одређено да се ова казна неће извршити уколико окривљени у року од две године не изврши ново кривично дело и окривљеном С.М. је изречена условна осуда којом је утврђена казна затвора у трајању од три месеца и истовремено одређено да се ова казна неће извршити уколико окривљени у року од две године не изврши ново кривично дело.

 

                        Окривљени су првостепеном пресудом обавезани у смислу члана 193. и 196. ЗКП, да солидарно плате суду трошкове кривичног поступка у износу од 29.000,00 динара и паушал по 3.000,00 динара у року од 15 дана од дана правноснажности пресуде, под претњом принудног извршења.

 

                        Апелациони суд у Новом Саду је пресудом Кж1 1603/12 од 24.05.2012. године, поводом жалби бранилаца окривљених, а по службеној дужности, преиначио првостепену пресуду па је на основу члана 354. тачка 3. ЗКП према окривљенима В.М., Д.М., Б.Р. и С.М. одбио оптужбу да су извршили кривично дело несавестан рад у привредном пословању из члана 234. став 2. у вези става 1. и члана 33. КЗ. Оваква одлука донета је због наступања апсолутне застарелости кривичног гоњења. На основу члана 196. став 2. ЗКП одлучено је да трошкови кривичног поступка падају на терет буџетских средстава.

 

                        Против правноснажне пресуде Апелационог суда у Новом Саду Кж1 1603/12, од 24.05.2012. године Републички јавни тужилац је подигао  захтев за заштиту законитости због повреде кривичног закона из члана 369. тачка 2.  ЗКП-а  у вези члана 103. и 104. КЗ са предлогом да Врховни касациони суд уважи захтев и утврди да је пресудом Апелационог суда у Новом Саду Кж1 1603/12 од 24.05.2012. године повређен закон из члана 369. тачка 2. ЗКП у вези члана 103. и 104. КЗ у корист окривљених.

 

                        Врховни касациони суд је одржао седницу већа у смислу члана 422. ЗКП-а, у одсуству уредно обавештеног Републичког јавног тужиоца, на којој седници је размотрио списе предмета са пресудом против које је захтев подигнут, па је, по оцени навода и предлога изнетих у захтеву за заштиту законитости, нашао:

 

                        Захтев за заштиту законитости је основан.

 

                        Основано се захтевом за заштиту законитости указује да је другостепеном пресудом у корист окривљених В.М., Д.М., Б.Р. и С.М. повређен закон из члана 369. тачка 2. ЗКП у вези члана 103.  и 104. КЗ.

 

            Наиме, из списа предмета се утврђује да су окривљени В.М., Д.М., Б.Р. и С.М. првостепеном пресудом оглашени кривим да су у периоду од септембра 2005. године до 17.02.2006. године извршили кривично дело несавестан рад у привредном пословању из члана 234. став 2. у вези става 1. и члана 33. КЗ.

 

                        Одредбом члана 234. став 2. Кривичног законика, који је важио у време извршења предметног кривичног дела, а који се касније није мењао, прописано је да ће се учинилац кривичног дела из овог члана казнити казном затвора од шест месеци до пет година.

 

                        Према одредби члана 103. тачка 5. КЗ кривично гоњење се не може предузети кад протекне пет година од извршења кривичног дела за које се по закону може изрећи казна затвора преко три године, а одредбом члана 104. став 6. КЗ прописано је да застарелост кривичног гоњења настаје у сваком случају кад протекне двоструко време које се по закону тражи за застарелост кривичног гоњења.

 

                        С обзиром на то да је последња радња извршења кривичног дела несавестан рад у привредном пословању из члана 234. став 2. у вези става 1. и члана 33. КЗ за које су окривљени оглашени кривим првостепеном пресудом, извршена дана 17.02.2006. године, то би, у смислу одредби члана 103. тачка 5. КЗ и члана 104. став 6. КЗ, протеком 10 година од извршења кривичног дела, дакле, дана 17.02.2016. године наступила апсолутна застарелост кривичног гоњења.

 

                        Имајући у виду да је Апелациони суд у Новом Саду одбио оптужбу према окривљенима за наведено кривично дело пресудом донетом 24.05.2012. године, када апсолутна застарелост кривичног гоњења још није наступила, то је овај суд учинио повреду кривичног закона из члана 369. тачка 2. ЗКП у вези члана 103. и 104. КЗ, у корист окривљених.

 

                        Налазећи да је захтев за заштиту законитости Републичког јавног тужиоца основан, Врховни касациони суд је само утврдио да је наведеном правноснажном пресудом Апелационог суда у Новом Саду повређен закон у корист окривљених, не дирајући у правноснажну пресуду против које је захтев подигнут.

 

                        Из изнетих разлога Врховни касациони суд је на основу члана 30. Закона о уређењу судова и члана 425. став 1. и 2. ЗКП-а, одлучио као у изреци пресуде.

 

 Записничар-саветник,                                                        Председник већа-судија,

 

Весна Веселиновић,с.р.                                                              Бата Цветковић,с.р.