Пресудом Апелационог суда у Крагујевцу Кж1-2/24 од 10.01.2024. године, усвојена је жалба осуђеног Николе Илића (раније Белопавловића) и његових бранилаца, те преиначена пресуда Вишег суда у Краљеву Кв. 239/23 од 08.12.2023. године у погледу одлуке о јединственој казни затвора, тако што је Апелациони суд у Крагујевцу узео као утврђену казну затвора у трајању од 10 година на коју је Никола Илић осуђен правноснажном пресудом Вишег суда у Краљеву 4К. 4/14 од 05.12.2018. године, казну затвора у трајању од 1 године и 7 месеци на коју је Никола Илић осуђен правноснажном пресудом Основног суда у Чачку Кв. 59/19 од 26.03.2019. године, казну затвора у трајању од 3 године и 6 месеци на коју је осуђен правноснажном пресудом К. 12/19 од 15.01.2020. године, казну затвора у трајању од 3 године и 6 месеци на коју је осуђен правноснажном пресудом Окружног суда у Чачку К-103/08 од 31.12.2008. године и казну затвора у трајању од 7 година на коју је Никола Илић осуђен пресудом Покрајинског суда Салзбург, Република Аустрија број 31HV114/12S-129 од 04.10.2012. године, па је окривљеног Николу Илића осудио на јединствену казну затвора у трајању од 20 година у коју се урачунава време проведено у притвору у периодима од 04.08.2011. године до 16.09.2011. године, од 05.04.2011. године до 05.05.2011. године и од 13.01.2017. године до 09.02.2017. године, по правноснажној пресуди Основног суда у Чачку Кв. 59/19 од 26.03.2019. године, време проведено у притвору од 07.07.2018. године до 05.09.2018. године, по правноснажној пресуди Вишег суда у Чачку К-12/19 од 15.01.2020. године, време проведено на издржавању казне затвора у периоду од 05.09.2018. године до 23.01.2019. године по правноснажној пресуди Основног суда у Чачку К. 457/16 од 12.10.2017. године, време проведено на издржавању казне затвора у периоду од 14.03.2019. године до 17.02.2020. године, по правноснажној пресуди Основног суда у Чачку Кв. 59/19 од 26.03.2019. године, време проведено у притвору у периоду од 05.06.2007. године до 12.02.2008. године и од 19.05.2007. године до 05.06.2007. године и на издржавању казне затвора од 08.05.2018. године до 14.02.2011. године по правноснажној пресуди Окружног суда у Чачку К- 103/08 од 31.12.2008. године, време проведено на издржавању казне затвора по пресуди Покрајинског суда Салзбург, Република Аустрија број 31HV114/12S-129 од 04.10.2012. године, као и време проведено на досадашњем издржавању казне затвора по правноснажној пресуди Вишег суда у Краљеву 4К. 4/14 од 05.12.2018. године почев од 17.02.2020. године па надаље.

Против напред наведених правноснажних пресуда бранилац окривљеног, адвокат Вишња Прешић, поднела је захтев за заштиту законитости због повреде закона из члана 438. став 2. тачка 3) и члана 439. тачка 2) и 3) Законика о кривичном поступку, са предлогом да Врховни суд поднети захтев за заштиту законитости усвоји, а побијане пресуде преиначи, тако да окривљеном изрекне јединствену казну затвора у трајању од 15 година или да побијане пресуде укине и списе предмета врати на поновно суђење првостепеном суду.

Врховни суд је доставио примерак захтева за заштиту законитости Врховном јавном тужиоцу, па је на седници већа коју је одржао у смислу члана 490. ЗКП, без обавештавања Врховног јавног тужиоца и браниоца окривљеног, сматрајући да њихово присуство у смислу члана 488. став 2. ЗКП није од значаја за доношење одлуке, размотрио списе предмета са правноснажним пресудама против којих је захтев за заштиту законитости поднет, те након оцене навода у захтеву нашао:

Захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног је неоснован у односу на повреду закона из члана 439. тачка 2) и 3) ЗКП, док је у преосталом делу недозвољен.

Поднетим захтевом за заштиту законитости бранилац окривљеног указује да је суд приликом изрицања јединствене казне затвора повредио кривични закон тиме што није применио одредбу члана 38. ОКЗ, као најблажег кривичног законика за окривљеног с обзиром да је у време извршења кривичног дела разбојништво из члана 206. став 2. у вези члана 1. КЗ важио ОКЗ сходно ком је максимална казна затвора била 15 година, па како је кривично дело разбојништво извршено 14.07.2006. године, у време када је максимална казна затвора утврђена највише 15 година, а суд је усвојио захтев за спајање казне, то је био у обавези да примени и закон који је најповољнији по окривљеног.

Врховни суд овакве наводе оцењује као неосноване.

Наиме, у процесној ситуацији када се врши спајање казни, од којих су неке окривљеном изречене по различитим кривичним законима, у поступку који се спроводи спајањем тако изречених казни примењује се закон који је важио у време подношења захтева за изрицање јединствене казне, а уколико је након подношења захтева за изрицање јединствене казне дошло до измене кривичног законика, примениће се закон који је најблажи за окривљеног у смислу члана 5. Кривичног законика.

Из наведених разлога, а како је захтев за изрицање јединствене казне поднет 21.07.2023. године, супротни наводи браниоца окривљеног оцењени су као неосновани у погледу повреде закона из члана 439. тачка 2) и 3) ЗКП.

Осим тога, у поднетом захтеву за заштиту законитости бранилац нумерички означава да је побијаним пресудама учињена и повреда закона из члана 438. став 2. тачка 3) ЗКП.

Како чланом 485. став 4. ЗКП који прописује разлоге због којих окривљени односно његов бранилац сходно правима која има у поступку у смислу члана 71. тачка 5) ЗКП могу поднети захтев за заштиту законитости против правноснажне одлуке и поступка који је претходио њеном доношењу, није предвиђена могућност подношења овог ванредног правног лека због повреде закона из члана 438. став 2. тачка 3) ЗКП, то је Врховни суд захтев браниоца окривљеног у овом делу оценио као недозвољен.

Сходно напред изнетом, Врховни суд је на основу члана 491. став 1. ЗКП и члана 487. став 1. тачка 2) у вези члана 485. став 4. ЗКП одлучио као у изреци ове пресуде.

Записничар – саветник                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                            Председник већа – судија

Марија Рибарић, с.р.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                             Бата Цветковић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић