Рев 7618/2022 3.19.1.25.1.4; 3.19.1.25.1.3; дозвољеност ревизије

Република Србија
ВРХОВНИ СУД
Рев 7618/2022
04.10.2023. година
Београд

Врховни суд, у већу састављеном од судија: Добриле Страјина, председника већа, Драгане Миросављевић, Надежде Видић, Мирјане Андријашевић и Зорана Хаџића, чланова већа, у парници тужиоца АА из ..., чији је пуномоћник Милан Николић, адвокат из ..., против туженог Привредног друштва за пољопривредну производњу, трговину и услуге ЛК ХИБРИДИ ДОО Голубинци, са седиштем у Голубинцима, чији је пуномоћник Богољуб Гачевић, адвокат из ..., ради накнаде штете, одлучујући о ревизији туженог изјављеној против пресуде Вишег суда у Неготину Гж 46/22 од 08.03.2022. године, у седници одржаној 04.10.2023. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

НЕ ДОЗВОЉАВА СЕ одлучивање о ревизији туженог изјављеној против пресуде Вишег суда у Неготину Гж 46/22 од 08.03.2022. године, као о изузетно дозвољеној.

ОДБАЦУЈЕ СЕ, као недозвољена, ревизија туженог изјављена против пресуде Вишег суда у Неготину Гж 46/22 од 08.03.2022. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Основног суда у Неготину П 582/20 од 10.12.2021. године, ставом првим изреке, одбијен је, као неоснован приговор туженог о месној ненадлежности. Ставом другим изреке, обавезан је тужени да тужиоцу на име трошкова уложених у производњу засејаног хибридног кукуруза сорта „Делија“ на к.п. бр. .. (део) површине 0.10,00 ха, к.п. бр. .. (део) површине 0.20,00 ха, к.п. бр. .. (део) површине 0.20,00 ха, к.п. бр. .. (део) површине 0.30,00 ха и к.п. бр. .. (део) површине 0.20,00 ха, а укупне засејане површине од 1.00,00 ха, све на МЗВ. „ББ“ КО ..., исплати 50.460,00 динара. Ставом трећим изреке, обавезан је тужени да тужиоцу на име измакле користи исплати 105.940,00 динара са законском затезном каматом од 13.10.2020. године до исплате. Ставом четвртим изреке, обавезан је тужени да тужиоцу, на име трошкова поступка, плати 111.356,00 динара са законском затезном каматом од дана извршности пресуде до исплате.

Пресудом Вишег суда у Неготину Гж 46/22 од 08.03.2022. године, одбијена је, као неоснована жалба туженог и потврђена првостепена пресуда.

Против правноснажне пресуде донете у другом степену тужени је благовремено изјавио ревизију, због погрешне примене материјалног права, са предлогом да се о ревизији одлучи као о изузетно дозвољеној, применом члана 404. ЗПП.

Одлучујући о дозвољености изјављене ревизије на основу члана 404. став 2. Закона о парничном поступку - ЗПП („Службени гласник РС“, бр. 72/11...18/20), Врховни суд је утврдио да нису испуњени услови за одлучивање о ревизији, као о изузетно дозвољеној, јер у овом случају не постоји потреба да се размотре правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе, нити је потребно ново тумачење права, имајући у виду врсту спора, садржину тражене судске заштите, начин пресуђења и разлоге за усвајање тужбеног захтева тужиоца. Предмет тражене правне заштите је накнада материјалне штете, због неквалитетног семена кукуруза, чији је произвођач тужени, о ком захтеву су нижестепени судови одлучили, тако што су усвојили захтев тужиоца и обавезали туженог да тужиоцу накнади материјалну штету која обухвата трошкове производње и штету у виду измакле добити, применом члана 154. Закона о облгационим односима, јер су утврдили да је узрок штете коју је тужилац претрпео неквалитетно семе. Наводима ревизије се оспорава основ одговорности туженог за насталу материјалну штету, а спорна правна питања на која се у ревизији указује везана су за конкретну чињеничну подлогу и решење спорног односа странака, са којих разлога нису испуњени услови из члана 404. став 1. ЗПП, и са којих разлога је Врховни суд одлучио као у ставу првом изреке.

Испитујући дозвољеност ревизије на основу члана 410. став 2. тачка 5. ЗПП, Врховни суд је утврдио да је ревизија недозвољена.

Чланом 468. став 1. ЗПП, прописано је да спорови мале вредности, у смислу одредаба ове главе, јесу спорови у којима се тужбени захтев односи на потраживање у новцу које не прелази динарску противвредност 3.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе. Против одлуке другостепеног суда кјом је одлучено о спору мале вредности ревизија није дозвољена, јер је то прописано чланом 479. став 6. истог закона.

Тужба ради накнаде штете поднета је 13.10.2020. године, а вредност предмета спора је 156.400,00 динара.

Имајући у виду да је ово спор мале вредности у коме се тужбени захтев односи на потраживање у новцу које не прелази динарску противвредност 3.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе, то следи да је ревизија недозвољена на основу члана 479. став 6. ЗПП.

Са напред наведених разлога, Врховни суд је одлучио као у ставу другом изреке, применом члана 413. ЗПП.

Председник већа – судија

Добрила Страјина, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић