Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Кзз ОК 5/12
18.04.2012. година
Београд

У ИМЕ НАРОДА

 

                         Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Бате Цветковића, председника већа, Невенке Важић, Анђелке Станковић, Љубице Кнежевић-Томашев и Биљане Синановић, чланова већа, са саветником Врховног касационог суда Милом Ристић, као записничарем, у кривичном предмету окр. У.Ј. и др., због  кривичног дела злочиначко удруживање из члана 346. став 1. Кривичног законика и др., одлучујући о захтеву за заштиту законитости Републичког јавног тужиоца Ктз 151/12 од 23.03.2012. године, поднетом против правноснажних  решења Вишег суда у Београду, Посебно одељење К-По1 247/10 од 20.01.2012. године и Апелационог суда у Београду, Посебно одељење Кж2-По1 42/12 од 02.02.2012. године, у седници већа одржаној дана 18.04.2012. године, једногласно донео је

П Р Е С У Д У

 

                        УСВАЈА СЕ, захтев за заштиту законитости Републичког јавног тужиоца Ктз. 151/12 од 23.03.2012. године, као основан и утврђује да је правноснажним решењима Вишег суда у Београду, Посебно одељење К-По1 247/10 од 20.01.2012. године и Апелационог суда у Београду, Посебно одељење Кж2-По1 42/12 од 02.02.2012. године повређен закон из члана 438. став 1. тачка 3. у вези члана 21. став 4. Законика о кривичном поступку.

О б р а з л о ж е њ е

                        Решењем председника већа Вишег суда у Београду, Посебно одељење К-По1 247/10 од 20.01.2012. године усвојен је предлог за одређивање јемства браниоца окривљеног У.Ј. адвоката Р.С., поднет након закључења главног претреса и доношења првостепене пресуде па је одређено јемство за окривљеног У.Ј. ЈМБГ 2407985810605 од оца С. и мајке Р.Д.К., рођеног 24.07.1985. године у С., држављанина Републике Србије са пребивалиштем у С. у износу од 84.000,00 евра; успостављањем заложног права хипотеке у корист Републике Србије на непокретности, помоћној згради (зграда број ...) површине ..., у С., уписаној у лист непокретности ..., на катастарској парцели број ... власништво оца окривљеног, С.Ј., а све уз обећање окривљеног У.Ј. да се неће крити и да без одобрења суда неће напустити своје боравиште, у улици ... у С. Истим решењем одлучено је да ако оптужени прекрши обећање да се неће крити и да без одобрења суда неће

напустити боравиште, суд ће решењем одузети вредност која је дата као јемство у корист буџета Републике Србије, а уколико се окривљени на уредан позив не одазове, а изостанак не оправда или се против њега појави који други законски основ за притвор, ставиће се у притвор, а јемсто ће се укинути односно хипотека скинути.

                        Окривљени У.Ј. пустиће се на слободу када се достави доказ суду да је извршен упис горе наведене хипотеке код надлежног органа.

                        Наложено је Републичком геодетском заводу, Служби за катастар непокретности, да изврши упис хипотеке у јавне књиге, у корист буџета Републике Србије, на напред наведеној непокретности.

                        Решењем Апелационог суда у Београду, Посебно одељење Кж2-По1 42/12 од 02.02.2012. године одбијена је као неоснована жалба тужиоца за организовани криминал изјављена против решења Вишег суда у Београду – Посебно одељење К.По1 247/10 од 20.01.2012. године.

                        Против оба правноснажна решења, Републички јавни тужилац поднео је захтев за заштиту законитости Ктз 151/12 од 23.03.2012. године, због битне повреде одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 3. у вези члана 21. став 4. Законика о кривичном поступку („Службени гласник РС“ број 72/11) са предлогом да Врховни касациони суд усвоји захтев за заштиту законитости и донесе пресуду којом ће утврдити да је решењима Вишег суда у Београду, Посебно одељење К-По1 број 247/10 од 20.01.2012. године и Апелационог суда у Београду, Посебно одељење Кж2-По1 42/12 од 02.02.2012. године повређен закон.

                        Врховни касациони суд је након достављања примерка захтева за заштиту законитости браниоцу окривљеног одржао седницу већа у смислу члана 488. став 2. Законика о кривичном поступку у одсуству Републичког јавног тужиоца и браниоца окривљеног У.Ј., адв. Р.С., јер је веће нашло да није неопходно њихово присуство седници већа, и да није од значаја за доношење одлуке, на којој је  размотрио списе предмета, са решењима против којих је захтев подигнут и по оцени навода и предлога у захтеву нашао:

                        Захтев за заштиту законитости је основан.

                        Основано се у захтеву за заштиту законитости наводи да је првостепени суд учинио битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 3. у вези члана 21. став 4. Законика о кривичном поступку („Службени гласник РС“ број  72/11) у смислу да је приликом доношења првостепеног решења суд био непрописно састављен, јер је решење Вишег суда у Београду, Посебно одељење К-По1 247/10 од 20.01.2012. године, позивајући се на

одредбу члана 205. став 1. ЗКП-а донео судија – председник већа, након закључења главног претреса и донете првостепене пресуде што је у супротности са одредбом члана 21. став 4. ЗКП, а Апелациони суд у Београду, Посебно одељење је решењем Кж2 По1 42/12 од 02.02.2012. године, одбио као неосновану

жалбу Тужиоца за организовани криминал против наведеног првостепеног решења,  којом се првостепено решење побија између осталог и због битне повреде одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 3. ЗКП-а.

                        Наиме, одредбом члана 205. став 1. Законика о кривичном поступку прописано је да у току истраге образложено решење о одређивању, одузимању или укидању јемства доноси судија за претходни поступак, после подигнуте оптужнице председник већа, а на главном претресу веће, док је чланом 21. став 4. ЗКП прописано да у већу од троје судија суд одлучује о жалбама против решења судије за претходни поступак и других решења у складу са овим законом, доноси одлуке ван главног претреса и ставља предлоге у случајевима предвиђеним у овом законику или у другом закону.

                        Дакле, из наведених законских одредби јасно произилази ко је у појединим фазама поступка надлежан да одлучује о јемству. После подигнуте оптужнице решење о јемству доноси председник већа, а на главном претресу веће. Одредбом члана 205. став1. ЗКП  прописано је ко је надлежан за одлучивање о јемству од почетка истраге до закључења главног претреса те се стога у конкретном случају наведена одредба није могла применити, јер је јемство понуђено и о њему је одлучено након закључења главног претреса и доношења првостепене пресуде.

                        Након закључења главног претреса и доношења првостепене пресуде одлуку о јемству може донети само веће из члана 21. став 4. ЗКП-а, па како је ту одлуку донео председник (претресног) већа, то је решењима Вишег суда у Београду, Посебно одељење К-По1 247/10 од 20.01.2012. године и Апелационог суда у Београду, Посебно одељење Кж2-По1 42/12 од 02.02.2012. године којим је одбијена жалба тужиоца за организовани криминал (изјављена између осталог и због битне повреде одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 3. ЗКП-а) учињена битна повреда одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 3. ЗКП-а, јер је првостепени суд донео одлуку о прихватању јемства у непрописном саставу а све у вези члана 21. став 4. ЗКП.

                        Налазећи да су, из изнетих разлога, основани наводи захтева за заштиту законитости да је побијаним правноснажним решењима учињена битна повреда одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 3. у вези члана 21. став 4. ЗКП, Врховни касациони суд је на основу члана 21. став 5. ЗКП, у вези члана 492. став 1. тачка 3. ЗКП усвојио захтев Републичког јавног тужиоца као основан и само утврдио повреду закона, а како је то одлучено у изреци пресуде.

Записничар-саветник                                                           Председник већа-судија

Мила Ристић                                                                                  Бата Цветковић