
Република Србија
ВРХОВНИ СУД
Рев 22724/2023
04.10.2023. година
Београд
Врховни суд, у већу састављеном од судија: Гордане Комненић, председника већа, др Илије Зиндовића, Марије Терзић, Мирјане Андријашевић и Зорана Хаџића, чланова већа, у парници тужиоца АА из ..., чији је пуномоћник адвокат Бојан Димитријевић из ..., против тужених Јавно стамбено предузеће „Крагујевац“ и Града Крагујевца, које заступа Градско јавно правнобранилаштво града Крагујевца, ради накнаде штете, одлучујући о ревизији тужиоца изјављеној против решења Вишег суда у Крагујевцу Гж 1923/23 од 22.03.2023. године, у седници одржаној 04.10.2023. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
НЕ ДОЗВОЉАВА СЕ одлучивање о посебној ревизији тужиоца изјављеној против решења Вишег суда у Крагујевцу Гж 1923/23 од 22.03.2023. године.
ОДБАЦУЈЕ СЕ, као недозвољена, ревизија тужиоца изјављена против решења Вишег суда у Крагујевцу Гж 1923/23 од 22.03.2023. године.
О б р а з л о ж е њ е
Пресудом на основу признања Основног суда у Крагујевцу П 10765/20 од 24.02.2021. године, исправљеној решењем од 14.09.2022. године, ставом првим изреке усвојен је тужбени захтев тужиоца и обавезани тужени да тужиоцу на име накнаде штете по основу назаконите наплате накнаде за вођење матичне евиденције за период од октобра месеца 2017. године до јуна месеца 2020. године солидарно исплате износе од по 49,00 динара почев од доспелости сваког појединог износа до исплате. Ставом другим изреке, обавезани су тужени да тужиоцу на име трошкова парничног поступка плате износ од 6.000,00 динара. Ставом трећим изреке отказано је рочиште за главну расправу заказано за 02.03.2021. године.
Решењем Вишег суда у Крагујевцу Гж 1923/23 од 22.03.2023. године, преиначено је решење о трошковима поступка садржано у ставу другом изреке првостепене пресуде на основу признања, исправљене решењем од 14.09.2022. године тако што је обавезан тужилац да туженима накнади трошкове парничног поступка у износу од 18.000,00 динара.
Против правноснажног другостепеног решења тужилац је благовремено изјавио ревизију, због погрешне примене материјалног права, предлажући да се о ревизији одлучи као о изузетно дозвољеној, на основу члана 404. став 1. ЗПП.
Тужени су одговорили на ревизију тужиоца. Трошкове ревизијског поступка нису тражили.
Испитујући дозвољеност ревизије на основу члана 404. став 2. Закона о парничном поступку - ЗПП („Службени гласник РС“, бр. 72/11,...18/20), Врховни суд је нашао да нису испуњени услови за одлучивање о ревизији као изузетно дозвољеној.
Ревизија је изузетно дозвољена, сагласно одредби члана 404. став 1. ЗПП, због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која се не би могла побијати ревизијом, ако је по оцени Врховног суда потребно да се разморе правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе, као и ако је потребно ново тумачење права (посебна ревизија).
Наиме, ревизијом се побија одлука која не чини главни захтев, јер је њоме одлучено о трошковима поступка, чији се обрачун врши у свакој парници појединачно, применом одредби Закона о парничном поступку, Адвокатске тарифе и Таксене тарифе, према успеху у спору, узимајући у обзир само оне трошкове који су били потребни ради вођења парнице. Будући да се оспорава споредна одлука о процесном питању конкретног спора, не постоји потреба за разматрањем правних питања од општег интереса или у интересу равноправности грађана, као ни потреба уједначавања судске праксе или новог тумачења права.
Из наведених разлога, одлучено је као у ставу првом изреке применом члана 404. став 2. ЗПП.
Ревизија није дозвољена ни у смислу члана 410. став 2. тачка 5. у вези са чланом 420. ЗПП.
Одредбом члана 28. ЗПП, прописано је да ако је за утврђивање стварне надлежности, састава суда, права на изјављивање ревизије и у другим случајевима прописаним у овом закону меродавна вредност предмета спора, као вредност предмета спора узима се само вредност главног захтева (став 1). Камате, уговорна казна и остала споредна тражења, као и парнични трошкови не узимају се у обзир ако не чине главни захтев (став 2).
Имајући у виду да је у конкретном случају ревизија изјављена против другостепене одлуке о трошковима поступка, дакле против решења којим је одлучено о споредном тражењу странака, које не представља главно потраживање, то ревизија није дозвољена, па је Врховни суд применом члана 413. ЗПП одлучио као у ставу другом изреке.
Председник већа – судија
Гордана Комненић с.р.
За тачност отправка
Управитељ писарнице
Марина Антонић