Пресудом Апелационог суда у Новом Саду Кж1 435/23 од 21.11.2023. године, одбијене су као неосноване жалбе браниоца окривљеног Зорана Симоновића и Вишег јавног тужиоца у Новом Саду, а пресуда Вишег суда у Новом Саду К 84/19 од 28.03.2023. године је потврђена.

Против наведених правноснажних пресуда захтев за заштиту законитости благовремено је поднео бранилац окривљеног Зорана Симоновића, адвокат Горан Карадаревић, због битне повреде одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 1) Законика о кривичном поступку, са предлогом да Врховни суд поднети захтев за заштиту законитости усвоји, побијане пресуде укине и списе предмета врати првостепеном суду на поновни поступак и одлучивање или да побијане пресуде преиначи и окривљеног Зорана Симоновића огласи кривим за кривично дело неовлашћено држање опојних дрога из 246а став 1. Кривичног законика.

Врховни суд је доставио примерак захтева за заштиту законитости браниоца окривљеног Врховном јавном тужиоцу сходно одредби члана 488. став 1. Законика о кривичном поступку (ЗКП), па је на седници већа коју је одржао без обавештавања Врховног јавног тужиоца и браниоца окривљеног, сматрајући да њихово присуство није од значаја за доношење одлуке (члан 488. став 2. ЗКП), након разматрања списа предмета и правноснажних пресуда против којих је захтев за заштиту законитости поднет, те након оцене навода изнетих у захтеву нашао:

Захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног Зорана Симоновића, адвоката Горана Карадаревића је неоснован.

Бранилац окривљеног у поднетом захтеву за заштиту законитости наводи да је побијаним пресудама учињена битна повреда одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 1) ЗКП уз образложење да се осуђујућа пресуда заснива на записнику о саслушању окривљеног АА сачињеног 15.06.2017. године пред Полицијском управом у Новом Саду, а који записник не садржи изричиту изјаву окривљеног о томе да ли ће узети браниоца по свом избору уз упозорење да ће му ако не изабере браниоца у случају обавезне одбране бити постављен бранилац по службеној дужности у складу са одредбама законика. Дакле, као разлог незаконитости наведеног записника бранилац истиче да је окривљени АА саслушан у полицији супротно члану 85. став 5. ЗКП, јер предметни записник не садржи изјаву окривљеног о присуству браниоца те се на истом записнику не може заснивати судска одлука.

Врховни суд овакве наводе оцењује као неосноване.

Наиме, према правном схватању Врховног касационог суда заузетом на седници Кривичног одељења 26.10.2020. године, записник о саслушању осумњиченог сачињен у смислу члана 289. став 4. ЗКП уколико окривљени није упозорен и није се изјаснио у смислу члана 85. став 3. ЗКП, представља у начелу незаконит доказ на ком се у смислу члана 85. став 5. ЗКП пресуда не може заснивати. Међутим, у сваком конкретном случају треба проценити да ли упозорење дато окривљеном и његово изјашњење о присуству браниоца на записнику, испуњава стандард упозорења који одговара условима из члана 85. став 3. ЗКП, а имајући при том у виду и ставове Европског суда за људска права у предмету Алмаши против Србије од 08.10.2019. године, број представке 21388/15.

Дакле, уколико упозорење дато окривљеном и његово изјашњење о присуству браниоца из члана 85. став 3. ЗКП, експлицитно није констатовано у записнику о саслушању окривљеног позивањем на наведену законску норму, суд у сваком конкретном случају процењује да ли упозорење органа поступка и изјашњење окривљеног испуњавају стандард прописан одредбом члана 85. став 3. ЗКП, а од које процене суда зависи да ли записник о саслушању окривљеног представља законит или незаконит доказ.

У конкретном случају из списа предмета – записника о саслушању окривљеног АА пред овлашћеним службеним лицима Полицијске управе у Новом Саду од 15.06.2017. године, произилази да је окривљени поучен о својим правима у предистражном поступку из члана 68. ЗКП, пре свега о праву на браниоца, да му је омогућен поверљив разговор са браниоцем Бориславом Прица који је надзиран само гледањем, а не и слушањем и тај разговор је трајао 10 минута, након чега је окривљени изјавио да жели да изнесе одбрану. Након тога, окривљени и његов бранилац су упозорени да имају право да прочитају записнике или да захтевају да им се прочита записник и констатовано је да су прочитали записник и да немају примедбе. Овај записник потписали су окривљени, његов бранилац – адвокат Борислав Прица, записничар ББ и овлашћено службено лице ВВ.

Из свега наведеног, по оцени овог суда, произилази да је окривљени АА дана 15.06.2017. године пристао да да свој исказ у Полицијској управи Нови Сад у присуству браниоца, адвоката Борислава Прице који му је постављен по службеној дужности, при чему наведена упозорења дата окривљеном од стране органа поступка у конкретном случају испуњавају стандарде прописане чланом 85. став 3. ЗКП, а из којих разлога оспоравани записник и одбрана окривљеног дата на овом записнику представљају законите доказе.

Сходно изнетом, супротни наводи захтева за заштиту законитости браниоца окривљеног Зорана Симоновића којима се указује на повреду закона из члана 438. став 2. тачка 1) ЗКП оцењени су као неосновани.

Са изнетих разлога на основу одредбе члана 491. став 1. ЗКП Врховни суд је донео одлуку као у изреци ове пресуде.

Записничар – саветник                                                                                                             Председник већа – судија

Марија Рибарић, с.р.                                                                                                                  Бата Цветковић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић