Република Србија
ВРХОВНИ СУД
Рев 10363/2022
04.10.2023. година
Београд

Врховни суд, у већу састављеном од судија: Добриле Страјина, председника већа, Драгане Миросављевић, Надежде Видић, Мирјане Андријашевић и Зорана Хаџића, чланова већа, у парници тужиоца „ЕПС ДИСТРИБУЦИЈА“ ДОО Београд, чији је пуномоћник Војислав Мишковић, адвокат из ..., против туженог АА из ..., чији је пуномоћник Александар Воргић, адвокат из ..., ради стицања без основа, одлучујући о ревизији туженог изјављеној против пресуде Вишег суда у Новом Саду Гж 2837/19 од 07.04.2022. године, у седници одржаној 04.10.2023. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

НЕ ДОЗВОЉАВА СЕ одлучивање о ревизији туженог изјављеној против пресуде Вишег суда у Новом Саду Гж 2837/19 од 07.04.2022. године, као о изузетно дозвољеној.

ОДБАЦУЈЕ СЕ, као недозвољена, ревизија туженог изјављена против пресуде Вишег суда у Новом Саду Гж 2837/19 од 07.04.2022. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Основног суда у Новом Саду П 6566/2017 од 22.04.2019. године, платни налог Основног суда у Новом Саду Пл. 750/2016 од 15.11.2016. године укинут је у целости, усвојен је тужбени захтев тужиоца и обавезан тужени да тужиоцу на име главног дуга исплати 146.680,00 динара, са законском затезном каматом од 15.11.2016. године до исплате, као и трошкове поступка у износу од 94.620,00 динара.

Пресудом Вишег суда у Новом Саду Гж 2837/19 од 07.04.2022. године, ставом првим изреке, одбијена је жалба туженог и потврђена првостепена пресуда у побијаном усвајајућем делу. Ставом другим изреке, одбијен је захтев тужиоца за накнаду трошкова жалбеног поступка.

Против правноснажне пресуде донете у другом степену, тужени је благовремено изјавио ревизију, због погрешне примене материјалног права, са предлогом да се о ревизији одлучи као о изузетно дозвољеној применом члана 404. ЗПП (у ревизији погрешно наведен члан 395. ЗПП).

Одлучујући о дозвољености изјављене ревизије на основу члана 404. став 2. Закона о парничном поступку - ЗПП („Службени гласник РС“, бр. 72/11...18/20), Врховни суд је утврдио да нису испуњени услови за одлучивање о ревизији, као о изузетно дозвољеној, јер у овом случају не постоји потреба да се размотре правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе, нити је потребно ново тумачење права, имајући у виду врсту спора, садржину тражене судске заштите, начин пресуђења и разлоге за усвајање тужбеног захтева. Предмет тражене правне заштите је накнада за неовлашћено коришћење електричне енергије, о ком захтеву су нижестепени судови одлучили, тако што су усвојили захтев тужиоца, применом члана 198. Закона о енергетици и члана 47. став 2, члана 54, 62. и 63. Уредбе о условима испоруке и снабдевања електричне енергије. О праву тужиоца и висини тражене накнаде нижестепени судови су одлучили уз примену материјалног права као и у складу са правним схватањем израженим кроз одлуке Врховног касационог суда, у којима је одлучивано о истоветним захтевима са истим или сличним чињеничним стањем и правним основом, због чега у овом случају нису испуњени услови порписани чланом 404. став 1. ЗПП, и са којих разлога је Врховни суд одлучио као у ставу првом изреке.