- чиме би извршио кривично дело ометање службеног лица у вршењу службене дужности из члана 23. став 1. Закона о јавном реду и миру.

На основу члана 265. став 1. ЗКП, трошкови кривичног поступка падају на терет буџетских средстава суда.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Основног суда у Суботици К 452/23 од 18.09.2023.године окривљени АА оглашен је кривим због кривичног дела ометање службеног лица у вршењу службене дужности из члана 23. став 1. Закона о јавном реду и миру, за које је осуђен на казну затвора у трајњу од седам месеци, у коју му је урачунато време проведено у притвору. Истом пресудом окривљени је обавезан да плати на име паушала износ од 5.000,00 динара, као и на име трошкова кривичног поступка износ од 7.503,23 динара, у року од 60 дана од дана правноснажности пресуде.

Пресудом Вишег суда у Суботици Кж1 134/23 од 25.12.2023. године одбијена је као неоснована жалба браниоца окривљеног АА, а првостепена пресуда је потврђена.

Бранилац окривљеног АА, адвокат Миодраг Батинић, поднео је захтев за заштиту законитости против наведених правноснажних пресуда, због повреде закона из члана 485. став 1. тачка 1) ЗКП, док из образложења произлази повреда кривичног закона из члана 439. тачка 1) ЗКП, са предлогом да Врховни суд усвоји поднети захтев, преиначи побијане пресуде и ослободи окривљеног од оптужбе или укине побијане пресуде и предмет врати на поновно одлучивање првостепеном или другостепеном суду.

Врховни суд је доставио примерак захтева за заштиту законитости Врховном јавном тужиоцу сходно одредби члана 488. став 1. ЗКП, па је у седници већа коју је одржао у смислу члана 490. ЗКП, без обавештења Врховног јавног тужиоца и браниоца окривљеног, сматрајући да њихово присуство није од значаја за доношење одлуке (члан 488. став 2. ЗКП), размотрио списе предмета и правноснажне пресуде против којих је захтев за заштиту законитости поднет, те је, након оцене навода изнетих у захтеву, нашао:

Захтев за заштиту законитости је основан.

Поднетим захтевом бранилац окривљеног, иако нумерички не означава, указује на повреду кривичног закона из члана 439. тачка 1) ЗКП, уз образложење да нема кривичног дела из члана 23. став 1. Закона о јавном реду и миру у радњама које су окривљеном стављене на терет. Према наводима захтева, поступање окривљеног критичном приликом није било подобно да омете полицијске службенике, јер окривљени није пружао активни отпор, већ је побегао са лица места и оглушио се о наредбу полицијских службеника критичном приликом да покаже личну карту и да стане, што све не представља радње овог кривичног дела, већ се евентуално, по ставу браниоца могло радити о прекршају.

У изреци првостепене пресуде наведено је да је окривљени у урачунљивом стању и са умишљајем, “ометао службена лица Министарства унутрашњих послова у вршењу службене дужности, на тај начин што су овлашћена службена лица ББ и ВВ... зауставили патролно возило, изашли из истог како би идентификовали и проверили лица која су се кретала тротоаром наведене улице, ГГ, ДД и окривљеног АА, који је гурао бицикл, пришли им и затражили на увид личне карте како би их идентификовали, те је окр. АА сео на бицикл и наставио кретање тротоаром низ улицу, након чега му је ОСЛ ББ издао наређење да се заустави, али се окр. оглушио на његове речи и није поступио по траженом, окренуо се, махнуо је и наставио даље кретање низ улицу... , након чега је ОСЛ ББ сео у возило и кренуо за окривљеним..... у намери да побегне, где је видећи да се налази у слепој улици, сишао са бицикла, које је одбацио на коловоз, а ОСЛ ББ је зауставио возило, изашао из истог, након чега се окривљени видећи да га је овлашћено службено лице сустигло зауставио па је наведени полицијски службеник руке окривљеног ставио на леђа и везао их..“

Основни облик кривичног дела ометање службеног лица у вршењу службене дужности из члана 23. став 1. Закона о јавном реду и миру („Сл. гласник РС“, бр. 6/2016 и 24/2018), чини онај ко прети да ће напасти, покуша да нападне или нападне или на други начин омета службено лице надлежних органа из члана 2. овог закона у вршењу службене дужности.

Основано се у захтеву за заштиту законитости браниоца наводи да у изреци пресуде нису наведене радње које би испуњавале законом одређена обележја кривичног дела ометање службеног лица у вршењу службене дужности из члана 23. став 1. Закона о јавном реду и миру, за које је окривљени оглашен кривим.

Заштитни објекат ових кривичних дела је јавни ред и мир, добро које је од подједнаког значаја за државу и за појединце, односно грађане, а обавеза овлашћених службених лица је да га штите, при томе водећи рачуна о праву грађана, између осталог и на слободу кретања.

Како је радња извршења предметног кривичног дела из члана 23. став 1. ЗЈРМ, алтернативно одређена – прети да ће напасти, покуша да нападне или нападне или омета на други начин, то изрека пресуде мора да садржи једну од наведених радњи. Неопходно је да до напада или ометања дошло у време када службено лице врши своју дужност. Радња ометања на други начин, за последицу мора имати ометање службеног лица у виду отежавања извршења његових конкретних службених дужности. Умишљај окривљеног би требало управо на то да буде усмерен.

У изреци пресуде, међутим, није наведена конкретна радња претње нападом, напада или другог облика ометања службеног лица у вршењу службене дужности. Радња коју је службено лице предузело је радња идентификовања пролазника, између осталих и окривљеног, који се бициклом удаљио са лица места. Окривљени је кретање наставио и након наређења да се заустави. У оваквим радњама окривљеног нема ни једног од елемената активног ометања службеног лица у вршењу службене дужности. Понашање окривљеног, описано у изреци пресуде, није довело до отежавања извршења службене радње, јер се окривљени на крају зауставио и поступио по наредби овлашћених службених лица. Стога, по оцени Врховног суда, у радњама окривљеног које су описане у изреци нема ни ометања, нити је остварена забрањена последица.

Према томе, погрешно је становиште нижестепених судова да радња окривљеног која је описана у изреци првостепене пресуде има обележје кривичног дела ометање службеног лица у вршењу службене дужности из члана 23. став 1. Закона о јавном реду и миру, због кога је окривљени оглашен кривим, те је првостепени суд, оглашавајући окривљеног кривим због дела које није кривично дело, учинио повреду закона из члана 439. тачка 1) ЗКП, коју повреду закона другостепени суд није отклонио, на шта се основано указује у поднетом захтеву за заштиту законитости.

Из наведених разлога, Врховни суд је, налазећи да је захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног АА, адвоката Миодрага Батинића основан, преиначио побијане пресуде тако што је на основу члана 423. тачка 1) ЗКП окривљеног АА ослободио од оптужбе да је извршио кривично дело ометање службеног лица у вршењу службене дужности из члана 23. став 1. Закона о јавном реду и миру.

Из изнетих разлога, Врховни суд је на основу одредбе члана 492. став 1. тачка 2) ЗКП и члана 265. став 1. ЗКП, у погледу трошкова кривичног поступка, одлучио као у изреци ове пресуде.

Записничар-саветник                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                 Председник већа-судија

Маша Денић,с.р.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                              Биљана Синановић,с.р.

За тачност отправка

Упрвитељ писарнице

Марина Антонић