Према одредби члана 404. став 1. ЗПП, ревизија је изузетно дозвољена због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која се не би могла побијати ревизијом, ако је по оцени Врховног касационог суда потребно да се размoтрe правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе, као и ако је потребно ново тумачење права (посебна ревизија). О дозвољености и основаности посебне ревизије одлучује Врховни касациони суд у већу од 5 судија, према одредби члана 404. став 2. ЗПП. Ове одредбе примењују се сходно у ванпарничном поступку, по одредби члана 30. став 2. Закона о ванпарничном поступку („Службени гласник СРС“ бр. 25/82 и 48/88 и „Службени гласник РС“ бр. 46/95- др. закон, 18/2005-др. закон, 85/2012, 45/2013-др. закон, 55/2014, 6/2015 и 106/2015-др. закон).

Предлагач је предлогом тражио да суд наложи противнику предлагача да предлачу омогући приступ актима и документима друштва који су ближе одређени у изреци првостепеног решења. Првостепени суд је утврдио да је предлагач члан Привредног друштва Миротин доо Врбас са уделом од 33,33% у основном капиталу, те да је друштво Миротин доо Врбас контролни акционар овде противника предлагача, са уделом од 81,29685% у основном капиталу друштва. На основу наведеног, првостепени суд закључује да је предлагач као члан контролног акционара активно легитимисан за подношење предметног захтева и има право на информисање и увид у документацију противника предлагача. Налазећи да су испуњени услови за увид у акта туженог друштва првостепени суд је применом одредбе члана 466. Закона о привредним друштвима усвојио захтев предлагача.

Другостепени суд није прихватио материјалноправни закључак првостепеног суда о испуњености услова прописаних за увид у акта и документа привредног друштва. Становишта је да код чињенице да предлагач није члан противника предлагача, односно да нема непосредно капитал учешће у основном капиталу противника предлагача, није активно легитимисан да захтева да му се омогући увид у акте и документе противника предлагача. Према налажењу другостепеног суда, то право се законом искључиво признаје члану друштва, те како предлагач није члан друштва – противника предлагача, другостепени суд је преиначио првостепено решење и одбио предлог за увид у акта и документа противника предлагача.

Имајући у виду предмет тражене правне заштите, начин одлучивања другостепеног суда, као и разлоге на којима је засновано побијано другостепено решење, Врховни касациони суд налази да нису испуњени услови за одлучивање о ревизији као изузетно дозвољеној.

Пре свега, нема потребе за новим тумачењем кључних одредаба закона које су од значаја за остваривање права акционара на увид у акта и документа друштва. Такође, и према становишту Врховног касационог суда, то право резервисано је искључиво за чланове, односно акционаре друштва, а не и за лица која посредно, преко капитал учешћа у члану друштва – противника предлагача, имају одређених интересних сфера у самом друштву – противнику предлагача, али не и права члана. Ревизијски наводи којима се тумаче релевантне законске одредбе, укључујући одредбе које се односе на групу друштава и овлашћења контролног друштва, представљају тумачење предлагача које није од значаја за одлучивање о ревизији као изузетно дозвољеној. Није од утицаја на уједначавање судске праксе ни одлука Вишег трговинског суда Пж 3705/05 од 16.06.2005. године коју је ревидент приложио уз ревизију, из разлога што је побијана одлука другостепеног суда у овој правној ствари донета у складу са становиштем Врховног касационог суда и применом релевантних законских одредби Закона о привредним друштвима који, шта више, није био на снази у време доношења одлуке Вишег трговинског суда на коју ревидент указује. Свакако, једна одлука не значи преовлађујућу судску праксу у битно истој чињеничној и правној ситуацији.

То су разлози због којих Врховни касациони суд не налази да су испуњени услови за изузетну дозвољеност ревизије предлагача, па је одлучио као у првом ставу изреке применом одредбе члана 404. став 1. и 2. ЗПП.

Врховни касациони суд је испитао дозвољеност изјављене ревизије на основу одредбе члана 410. став 2. тачка 5. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“ 72/11... 18/20) и нашао да ревизија предлагача није дозвољена.

Ревизија је у ванпарничном поступку дозвољена по одредбама Закона о ванпарничном поступку из члана 27., у ванпарничном поступку у коме се одлучује о статусним стварима и о ванпарничним стварима које се односе на станарско право, а у поступку у коме се одлучује о имовинскоправним стварима, дозвољенa je под условима под којима се по Закону о парничном поступку може изјавити ревизија у имовинскоправним споровима.

Имајући у виду да у конкретном случају ванпарнични поступак није имовинскоправне природе, нити се ради о статусним стварима или станарском праву, Врховни касациони суд налази да ревизија предлагача није дозвољена.

На основу изложеног, Врховни касациони суд применом процесних овлашћења из члана 413. Закона о парничном поступку је одлучио као у ставу другом изреке.

Председник већа - судија

Бранко Станић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић