Пресудом Апелационог суда у Београду Гж 3444/22 од 03.11.2022. године, ставом првим изреке, одбијена је као неоснована жалба тужене и првостепена пресуда потврђена у ставовима првом, другом и четвртом изреке. Ставом другим изреке, одбачена је као недозвољена жалба тужене изјављена против става петог изреке првостепене пресуде. Ставом трећим изреке, одбијен је као неоснован захтев тужене за накнаду трошкова другостепеног поступка.

Против правноснажне пресуде донете у другом степену, тужена је благовремено изјавила ревизију, због погрешне примене материјалног права, с тим што је предложила да се ревизија сматра изузетно дозвољеном, ради уједначавања судске праксе (члан 404. ЗПП).

Чланом 404. став 1. Закона о парничном поступку - ЗПП („Службени гласник РС“, бр.72/11...18/20), прописано је да посебна ревизија се може изјавити због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која не би могла побијати ревизијом, ако је по оцени Врховног касационог суда потребно размотрити правна питања од општег интереса или у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе, као и ако је потребно ново тумачење права, док је ставом 2. истог члана прописано да испуњеност услова за изузетну дозвољеност ревизије Врховни касациони суд цени у већу од пет судија.

Предмет тражене правне заштите је накнада штете на име неисплаћене инвалиднине тужиоцу, о ком захтеву су нижестепени судови одлучили, тако што су усвојили захтев тужиоца за период од октобра 2016. године до септембра 2020. године. О праву тужиоца, висини тражене накнаде и припадајуће камате, нижестепени судови су одлучили уз примену материјалног права које је у складу са правним схватањем израженим кроз одлуке Врховног касационог суда, у којима је одлучивано о истоветним захтевима тужилаца, са истим или сличним чињеничним стањем и правним основом, због чега у овом случају не постоји потреба за разматрањем правних питања од општег интереса или у интересу равноправности грађана, као ни потреба уједначавања судске праксе или новог тумачења права. На досуђене износе за наведени период тужиоцу је досуђена законска затезна камата од доспелости сваког појединачног месечног износа применом чланова 277. става 1. и 186. ЗОО јер је основ потраживања накнада штете. Ревизијским наводима којима се оспорава одговорност тужене указивањем да судови нису на поуздан начин утврдили пропустом ког органа је за тужиоца настала штета, нити ценили допринос тужиоца настанку штете, заправо се оспорава чињенично стање и оцена изведених доказа што није дозвољен ревизијски разлог сходно члану 407. став 2. ЗПП. Из изнетих разлога, одлучено је као у ставу првом изреке.

Испитујући дозвољеност ревизије у смислу члана 410. став 2. тачка 5. ЗПП, Врховни суд је утврдио да ревизија није дозвољена.

Чланом 403. став 3. ЗПП, прописано је да ревизија није дозвољена у имовинскоправним споровима ако вредност предмета спора побијаног дела не прелази динарску противвредност 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе.

Тужба ради накнаде штете на име неисплаћене инвалиднине поднета је 11.10.2019. године, а означена вредност вредност предмета спора је 190.000,00 динара. Поднеском од 20.10.2020. године тужилац је преиначио тужбу и као вредност предмета спора означио износ од 990.427,90 динара. Вредност предмета спора која се побија ревизијом тужене је 979.860,64 динара.

Имајући у виду да су у овом случају ради о имовинскоправном спору, који се односи на новчано потраживање, у коме вредност предмета спора побијаног дела правноснажне пресуде очигледно не прелази динарску противвредност 40.000 евра према средњем курсу Народне банке Србије на дан преиначења, то је ревизија тужене недозвољена сходно члану 403. став 3. ЗПП.

Из наведених разлога, на основу члана 413. ЗПП, Врховни суд је одлучио као у ставу другом изреке

Председник већа – судија

Драгана Маринковић, с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић