Решењем Вишег суда у Шапцу Гж 1303/2023 од 08.05.2023. године, ставом првим изреке, преиначено је наведено првостепено решење у ставу првом изреке, тако што је делимично усвојен тужбени захтев тужилаца и утврђено да је тужени сметао тужиоце у последњој мирној фактичкој државини пролаза трактором, камионом, фрезом, путничким и другим возилима колским путем ширине око 5-6 метара који полази од магистралног асфалтног пута Лозница-Бајина Башта (који се води као кат.парцела број .. КО ...), а затим са свог асфалтног пута скреће према реци Дрини и иде прво преко к.п. број .. у дужини око 25м, која се парцела се у СКН Љубовија води на Градњи ДОО Љубовија (чији је власник ГГ), а затим се пут пружа преко кат.парцеле .. КО ... у дужини око 5м (која је парцела катастарски пут, који није у функцији од 1983. године и када је установљен овај предметни колски пут) после које парцеле пут прелази преко к.п. бр. .. КО ... (такође власништво Градње ДОО Љубовија), а онда улази у повласну к.п. бр. .. КО ..., које су парцеле држаоци овде оба тужиоца, а власник је тужилац АА, а из ове тужиочеве парцеле, предметни колски пут иде даље и улази у к.п. бр. .. КО ... у дужини око 40м (која је влансиштво браће ДД, ЂЂ и ЕЕ) и онда из ове парцеле прелази у к.п. бр. .. (власништво Риболовачког друштва Дрина) из које се парцеле пут рачва на две стране, један крак иде низ Дрину, а други крак иде уз Дрину и у друге повласне прцеле на тај начин: што је дана 20.09.2019. године онемогућио тужиоцима да камионима описаним путним правцем довлаче земљу и насипају повласну к.п. бр. .. КО ..., тако што је истог дана око 16,30 часова, када је возач камиона ЖЖ са камионом довукао и истоварио земљу у повласну парцелу к.п. бр. .. КО .. и када се истим путем враћао са камионом да изађе на асфалтни магистрални пут Лозница-Бајина Башта и пре изласка на исти пут на око 10-ак метара, тужени је на к.п. бр. .. КО ..., преко описаног предметног пута између два бунта блокова на удаљености 3-5 м поставио као препреку путничко возило „Мерцедес“, због које препреке овај камион није могао изаћи на асфалтни пут Лозница-Бајина Башта, те када је тужилац ББ, пришао туженом и питао га „Шта то чиниш са постављеним мерцедесом“, онда је тужени ВВ повишеним и претећим тоном озбиљно му одговорио: „Слушај добро ББ, ни ти, ни твој син АА, ни било ко други не сме више возилима да прелази преко к.п. бр. .., јер је то моја парцела и ако случајно неко покуша да прође, неће се нико добро провести“ и што је истог дана 20.09.2019. године, око 17,00 часова и на истом месту, када је други тужилац ББ наишао са својим путничким возилом да из повласне к.п. бр. .. КО ... довезе кући алат (моторну тестеру, ручну тестеру, косу, маказе, лопате и др), тужени му је забранио пролазак истим путним правцем, тако што је на к.п. бр. .. КО ..., преко истог пута, између два бунта блокова, на удаљности 3-5 метара, држао и даље као препреку путничко возило мерцедес, због које препреке други тужилац није могао са својим путничким возилом доћи до повласне парцеле к.п. бр. .. КО ..., а којим је овим напред наведеним радњама тужени сметао тужиоце у коришћењу пролаза описаног колског пута, те се налаже туженом да се убудуће уздржи од оваквог или сличног сметња тужилаца у државини коришћења ове колске службености пролаза под претњом принудног извршења и новчаног кажњавања, док је одбијен као неоснован део тужбеног захтева тужилаца којим су тражили да се утврди да је тужени сметао тужиоце у последњој, мирној, фактичкој, државини права службености сталног колског пута пролаза трактором, камионом, фрезом, путничким и другим возилим (који пут је описан у изреци овог решења, на начин, у време и на месту ближе описаним у изреци овог решења) и одлучено је да привремена мера која је усвојена решењем Основног суда у Лозници П 1047/19 од 30.10.2019. године остаје на снази до правноснажног окончања овог спора. Ставом другим изреке, преиначено је првостепено решење у обавезујућем делу из става трећег изреке, тако што је одбијен захтев туженог да се обавежу тужиоци да му солидарно накнаде трошкове парничног поступка у износу од 172.500,00 динара са законском затезном каматом почев од извршности до исплате. Ставом трећим изреке, преиначено је првостепено решење у ставу четвртом изреке, тако што је обавезан тужени да тужиоцима накнади трошкове парничног поступка у износу од 291.095,00 динара са законском затезном каматом од извршности одлуке до исплате, док је преко овог па до траженог износа од 446.500,00 динара одбијен захтев тужилаца за накнаду трошкова парничног поступка, као и захтев за ислату законске затезне камате на досуђен износ трошкова почев од пресуђења па до извршности. Ставом четвртим изреке, обавезан је тужени да тужиоцима накнади трошкове жалбеног поступка у износу од 30.800,00 динара. Ставом петим изреке, одбијен је захтев туженог за накнаду трошкова жалбеног поступка.

Против правноснажног решења донетог у другом степену, тужени је изјавио благовремену ревизију са допунама, из свих разлога предвиђених чланом 407. Закона о парничном поступку, позивајући се на чланове 403. став 2. и 404. истог закона.

Тужиоци су поднели одговор на ревизију (са допунама), захтевајући накнаду трошкова за састав истог.

Одлучујући о дозвољености изјављене ревизије применом члана 404. став 2. Закона о парничном поступку - ЗПП („Службени гласник РС“, број 72/11, 55/14, 87/18, 18/20 и 10/23), Врховни суд је нашао да нису испуњени услови из става 1. истог члана за одлучивање о ревизији као изузетно дозвољеној.

Према одредби члана 404. став 1. ЗПП, ревизија је изузетно дозвољена због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која се не би могла побијати ревизијом, ако Врховни касациони суд оцени да је потребно размотрити правна питања од општег интереса или у интересу равноправности грађана, уједначити судску праксу или дати ново тумачење права (посебна ревизија). Одредбом члана 420. став 1. ЗОО прописано је да странке могу да изјаве ревизију и против решења другостепеног суда којим је поступак правноснажно окончан, док се према ставу 6. истог члана у постпку поводом ревизије против решења сходно примењују одредбе овог закона о ревизији против пресуде.

Правноснажним решењем одлучено је о тужбеном захтеву за сметање државине пролаза у складу са меродавним материјалним правом из Закона о основама својинскоправних односа. Посебна ревизија се може изјавити једино због погрешне примене материјалног права, а битне повреде одредаба парничног поступка и погрешно утврђено чињенично стање нису законски разлози због којих би се могло дозволити одлучивање о ревизији као изузетно дозвољеној. Како тужени наводима ревизије оспорава правилност утврђеног чињеничног стања, а имајући у виду да се ради о парници ради сметања државине у којима одлука о основаности тужбеног захтева и примена материјалног права зависе од утврђеног чињеничног стања у сваком конкретном случају, Врховни суд налази да нису испуњени услови из члана 404. став 1. ЗПП, па је у складу с тим одлучио као у ставу првом изреке. Уз ревизију достављене одлуке не указују на потребу уједначавања судске праксе, јер се не ради о битно сличној чињенично-правној ствари.

Испитујући дозвољеност ревизије на основу члана 410. став 2. тачка 5. у вези члана 452. став 5. ЗПП, Врховни суд је нашао да ревизија није дозвољена.

Одредбом члана 452. став 5. ЗПП прописано је да против решења донетих у парницама због сметања државине ревизија није дозвољена. У тој врсти спора дозвољеност ревизије се не цени према одредби члана 403. став 2. тачка 2. ЗПП на коју се тужени позива у ревизији.

Како је побијаним другостепеним решењем одлучено у поступку у парници због сметања државине у коме је посебном одредбом члана 452. став 5. ЗПП искључено право на изјављивање ревизије, то ревизија туженог није дозвољена.

Из тог разлога, Врховни суд је применом члана 413. у вези члана 420. став 6. ЗПП одлучио као у ставу другом изреке.

Како трошкови одговора на ревизију нису били потребни тужиоцима за вођење ове парнице, Врховни суд је применом члана 154. став 1. у вези члана 165. став 1. ЗПП одлучио као у ставу трећем изреке овог решења.

Председник већа – судија

Звездана Лутовац, с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић