Решењем Вишег суда у Ваљеву Гж 1531/22 од 07.07.2022. године, одбијена је као неоснована жалба противника предлагача и решење Основног суда у Убу Р1 71/21 од 05.04.2022. године потврђено.

Против правноснажног решења донетог у другом степену, противник предлагача је изјавио благовремену ревизију, због погрешне примене материјалног права, са предлогом да се о ревизији одлучи као изузетно дозвољеној на основу одредбе члана 404. ЗПП, ради уједначавања судске праксе.

Предлагач је поднео одговор на ревизију.

Одредбом члана 404. став 1. Закона о парничноим поступку - ЗПП („Сл. гласник РС“, бр.72/11... 18/20), прописано је да је ревизија изузетно дозвољена због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која не би могла да се побија ревизијом, ако је по оцени Врховног касационог суда потребно да се размотре правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе, као и ако је потребно ново тумачење права (посебна ревизија).

По оцени Врховног суда, у конкретном случају није потребно да се размотре правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, нити је потребно уједначавање судске праксе као ни ново тумачење права, па нису испуњени услови прописани одредбом члана 404. став 1. ЗПП, за одлучивање о посебној ревизији противника предлагача.

Предмет тражене правне заштите је накнада предлагачу за експроприсане непокретности на основу правноснажног решења Одељења за привреду и имовинскоправне послове Општине Лајковац од 09.12.2020. године. Уредбом о утврђивању Просторног плана подручја посебне намене државног пута ИБ реда број 27 Лозница – Ваљево – Лазаревац, деоница Иверак – Лајковац (ступила на снагу 15.01.2020. године) обухваћена је предметна парцела и наведеним просторним планом је одређено да се формирају грађевинске парцеле и парцеле за које се одређује накнада у овом поступку обухваћене су наведеним планским документом. Побијана пресуда у складу је са правним схватањем израженим кроз одлуке нижестепених судова у

3

погледу примене одредбе члана 41. став 2 Закона експропроцијацији имајући у виду да су предметне парцеле у поступку утврђивања њихове тржишне вредности третиране као грађевинско земљиште. Позивање ревизије на одлуку Врховног касационог суда Рев 4653/2018 од 2018. године не указује на другачији правни став јер одлука у предметима са захтевом као у конкретном случају зависи од утврђеног чињеничног стања у свакој појединачној парници. Из изложених разлога, Врховни суд је одлуку као у ставу првом изреке донео применом одредбе члана 404. став 2. ЗПП.

Врховни суд је испитао дозвољеност ревизије на основу одредбе члана 410. став 2. тачка 5. у вези члана 420. став 6. ЗПП, и члана 30. став 2. Закона о ванпарничном поступку („Службени гласник СРС“ број 25/82, 48/88, „Службени гласник РС“ број 46/95...14 /22) утврдио да ревизија није дозвољена.

На основу одредбе члана 27.став 2. Закона о ванпарничном поступку, у поступку у коме се одлучује о имовинско-правним стварима ревизија је дозвољена под условима под којима се по закону о парничном поступку може изјавити ревизија у имовинско-првним стварима, ако овим или другом законом није друкчије одређено.

Одредбом члана 403. став 3. ЗПП, прописано је да ревизија није дозвољена у имовинскоправним споровима ако вредност предмета спора побијаног дела не прелази динарску противвредност од 40.000 евра по средњем курсу НБС на дан подношења тужбе.

Поступак у овом предмету је започет предлогом за одређивање накнаде за експроприсану непокретност, поднетим 07.04.2021. године, а вредност предмета спора је 4.427.400,00 динара.

Вредност предмета овог поступка, у побијаном делу, не прелази динарску противвредност од 40.000 евра по средњем курсу НБС на дан подношења тужбе, па ревизија није дозвољена на основу одредбе члана 403. став 3. ЗПП.

На основу одредбе члана 413. ЗПП, у вези члана 30. став 2. Закона о ванпарничном поступку, Врховни суд је одлучио као у ставу другом изреке.

Предлагачу трошкови ревизијског поступка на име ангажовања пуномоћника- адвоката за састав одговора на ревизију и за судске таксе нису били потребни, на основу одредбе члана 154. ЗПП, па је његов захтев за накнаду тих трошкова одбијен.

Из тих разлога, Врховни суд је одлуку као у ставу трећем изреке донео применом одредбе члана 165. став 1. ЗПП.

Председник већа – судија

Добрила Страјина, с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић