- износ од 5.622,99 динара са законском затезном каматом почев од 14.07.2017. године до исплате,

- износ од 5.702,55 динара са законском затезном каматом почев од 16.08.2017. године до исплате,

- износ од 1.090,49 динара са законском затезном каматом почев од 15.09.2017. године до исплате,

- износ од 5.831,52 динара са законском затезном каматом почев од 15.11.2017. године до исплате,

- износ од 5.568,43 динара са законском затезном каматом почев од 15.12.2017. године до исплате,

- износ од 5.709,79 динара са законском затезном каматом почев од 13.01.2018. године до исплате,

- износ од 5.923,80 динара са законском затезном каматом почев од 14.02.2018. године до исплате,

- износ од 5.275,81 динара са законском затезном каматом почев од 16.03.2018. године до исплате,

- износ од 5.573,62 динара са законском затезном каматом почев од 16.05.2018. године до исплате ,

- износ од 5.727,55 динара са законском затезном каматом почев од 15.06.2018. године до исплате,

- износ од 6.238,36 динара са законском затезном каматом почев од 15.08.2018. године до исплате

- износ од 1.186,15 динара са законском затезном каматом почев од 14.09.2018. године до исплате

- износ од 3.245,08 динара са законском затезном каматом почев од 12.10.2018. године до исплате

- износ од 6.091,78 динара са законском затезном каматом почев од 16.11.2018. године до исплате

- износ од 5.722,54 динара са законском затезном каматом почев од 14.12.2018. године до исплате

- износ од 5.749,97 динара са законском затезном каматом почев од 16.01.2019. године до исплате

- износ од 5.800,39 динара са законском затезном каматом почев од 14.02.2019. године до исплате

- износ од 6.176,69 динара са законском затезном каматом почев од 12.04.2019. године до исплате

- износ од 6.103,55 динара са законском затезном каматом почев од 15.05.2019. године до исплате

- износ од 6.728,64 динара са законском затезном каматом почев од 14.06.2019. године до исплате

и да на досуђене новчане износе уплати за тужиоца доприносе за обавезно пензијско и инвалидско осигурање надлежном Републичком фонду за ПИО.

ОБАВЕЗУЈЕ СЕ тужени да на име трошкова поступка исплати тужиоцу износ од 203.177,00 динара са законском затезном каматом од извршности до исплате, у року од 15 дана од пријема преписа пресуде.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Првог основног суда у Београду П1 2734/19 од 16.06.2022. године, исправљеном решењем тог суда П1 2734/19 од 14.11.2022. године, ставом првим изреке одбијен је као неоснован тужбени захтев којим је тражено да се обавеже тужени да тужиоцу, на име мање исплаћене зараде по основу сменског рада исплати појединачне износе наведене у том ставу изреке са законском затезном каматом од дана доспелости сваког износа до исплате и да у корист тужиоца на те износе уплати надлежном Републичком фонду за ПИО доприносе за обавезно пензијско и инвалидско осигурање и накнади му трошкове парничног поступка. Ставом другим изреке, обавезан је тужилац да туженом накнади трошкове парничног поступка у износу од 1.950,00 динара.

Пресудом Апелационог суда у Београду Гж1 766/23 од 01.03.2023. године, ставом првим изреке, одбијена је као неоснована жалба тужиоца и потврђена пресуда Првог основног суда у Београду П1 2734/19 од 16.06.2022. године, исправљена решењем тог суда П1 2734/19 од 14.11.2022. године. Ставом другим изреке, одбијен је захтев тужиоца за накнаду трошкова другостепеног поступка.

Против правноснажне пресуде донете у другом степену тужилац је благовремено изјавио ревизију због погрешне примене материјалног права са предлогом да се о ревизији одлучује применом члана члана 404. ЗПП.

По оцени Врховног суда, у овом спору постоји потреба да се о посебној ревизији тужиоца одлучује ради уједначавања судске праксе, због чега је на основу члана 404. ЗПП одлучено као у првом ставу изреке.

Одлучујући о изјављеној ревизији, на основу члана члана 408. Закона о парничном поступку, Врховни суд је нашао да је ревизија тужиоца основана.

У спроведеном поступку није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. ЗПП, на коју ревизијски суд пази по службеној дужности.

Према утврђеном чињеничном стању, тужилац је у радном односу код туженог на неодређено време. У спорном периоду обављао је рад тако што је радио сваки други дан у времену од 07,00 до 19,00 часова, а између тога је одмарао 36 сати. Организација рада код туженог је била таква да је тужилац мењао другог запосленог на истом радном месту сваког другог дана. Тужени је за тако обављени рад вршио обрачун и исплату зараде тужиоцу, без увећања од 8,9% по основу сменског рада, у складу са чланом 38. Посебног колективног уговора.

Полазећи од тако утврђеног чињеничног стања, нижестепени судови су одбили тужбени захтев оценивши да начин рада тужиоца нема карактер сменског рада, због чега он неосновано потражује од туженог исплату по том основу.

Овакво правно становиште нижестепених судова није правилно.

По дефиницији сменског рада, садржаној у Директиви ЕУ 2003/88/ЕЦ која није непосредни извор права али доприноси њеном тумачењу, сменски рад је такав начин организације рада у којем запослени мењају једни друге на истом радном месту у складу са одређеним обрасцем, укључујући образац ротирања који може бити непрекидан или са прекидима. Запослени на истим пословима на којима су радили и тужиоци смењивали су се према унапред утврђеном редоследу, што значи да су обављали рад у сменама.

Тужени није спорио да је тужилац рад обављао на изложени начин: 12 сати рада - 36 одмора - 12 сати рада, нити је оспорио висину његовог потраживања утврђеног вештачењем, па су зато због погрешне примене материјалног права и то члана 63. Закона о раду, од стране нижестепених судова побијане пресуде преиначене и на основу члана 416. став 1. ЗПП одлучено као у другом ставу изреке.

Одлука садржана у трећем ставу изреке донета је применом члана 165. став 2. у вези члана 153. став 1. и члана 154. ЗПП. Тужиоцу су досуђени трошкови целокупног поступка у износу од 203.177,00 динара и то: за састав тужбе 9.000,00 динара, приступ пуномоћника тужиоца на три одржана по 10.500,00 динара и четири неодржана рочишта по 6.000,00 динара, трошкове вештачења 6.000,00 динара, судску таксу на тужбу 3.900,00 динара, судску таксу на првостепену пресуду 12.722,00 динара, састав жалбе 18.000,00 динара, судску таксу на жалбу и одлуку по жалби по 12.722,00 динара, састав ревизије 27.000,00 динара, судске таксе за ревизију 25.444,00 динара и судску таксу на одлуку по ревизији 38.167,00 динара.

Председник већа - судија

Бранислав Босиљковић,с.р.

За тачност отправка

заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић