Пресудом Апелационог суда у Нишу Гж 1707/22 од 19.07.2022. године, ставом првим изреке, одбијена је жалба туженог и првостепена пресуда потврђена у ставу другом и трећем изреке. Ставом другим изреке, укинута је првостепена пресуда у ставу првом изреке и одбачена тужба тужилаца којом су тражили да се утврди постојање права стварне службености на послужном добру у својини тужилаца, непокретности кп. бр. .. уписане у ЛН бр. .. КО ... у корист тужене као власника повласног добра у површини од 387 м2, у мерама и границама ближе описаним овим ставом изреке. Ставом трећим изреке, одбијен је захтев туженог за трошкове другостепеног поступка.

Против правноснажне пресуде донете у другом степену, тужиоци и тужени су благовремено изјавили ревизије, због погрешне примене материјалног права, тужиоци побијајући је у ставу другом и трећем изреке, а тужени побијајући је у ставу првом изреке због погрешне примене материјалног права са позивом на одредбу члана 404. ЗПП.

Тужени је поднео одговор на ревизију тужилаца.

Испитујући дозвољеност ревизије тужилаца у смислу члана 410. став 2. тачка 3. Закона о парничном поступку, Врховни суд налази да је ревизија дозвољена, јер је другостепени суд укинуо пресуду првостепеног суда и одбацио тужбу, када је одлучивао о жалби туженог против пресуде којом је тужбени захтев тужилаца усвојен (Закључак усвојен на седници Грађанског одељења Врховног касационог суда одржаној 02.06.2020. године).

Испитујући другостепену пресуду у побијаном делу става другог изреке у смислу одредбе члана 408. ЗПП, Врховни суд је нашао да је ревизија тужилаца основана.

У поступку није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. ЗПП, на коју ревизијски суд пази по службеној дужности.

Према утврђеном чињеничном стању, тужиоци су сувласници на катастарској парцели бр. .. КО ..., преко које је изграђена трака далековода бр. .. ТС Ниш 2 – ТС Лесковац 2, као коридор Ниш – Македонија. Оценом налаза и мишљења судског вештака геометра утврђена је идентификација парцеле тужилаца уписана као пољопривредно земљиште, њива 2. класе, укупне површине 4.608 м2. Кабал далековода простире се у правцу североисток – југозапад на висини од 18,21 м до 18,67 м у односу на висину терена, а заштитна зона далековода захвата североисточни део кп. бр. .. у површини од 387 м2 у мерама и границама ближе наведеним у овим налазима, па тужиоцима као сувласницима припада по 193,59 м2 од укупне спорне површине. Према налазу и мишљењу судског вештака пољопривредне струке утврђена је тржишна вредност парцеле тужилаца, па је сходно заузетости парцеле далеководом од 30% одређена висина накнаде сходно уделима тужилаца, и то по 10.240,00 динара.

Код овако утврђеног чињеничног стања, првостепени суд је закључио да је изградњом електромреже од стране туженог конституисана законска стварна службеност преласком водова ваздушним путем преко парцеле тужилаца и да тужиоци имају правни интерес за ову тужбу за утврђење. Тужиоцима као власницима послужног добра припада одговарајућа накнада сходно члану 53. став 3. Закона о основама својинскоправних односа.

Другостепени суд је прихватио становиште првостепеног суда да тужиоцима као власницима послужног добра припада правилно утврђена одговарајућа накнада за стварну службеност на терет туженог као власника повласног добра сходно члану 53. став 3. Закона о основама својинскоправних односа. Међутим, другостепени суд је укинуо првостепену пресуду и одбацио тужбу тужилаца у делу за утврђење службености применом члана 194. Закона о парничном поступку, налазећи да тужиоци немају правни интерес за подношење тужбе за утврђење, јер то право припада само власнику повласног добра, по одредбама Закона о основама својинскоправних односа.

По оцени Врховног суда другостепени суд је учинио битну повреду поступка из члана 74. став 1. у вези члана 194. ЗПП, што је утицало на законитост одлуке.

Страначка легитимација у парници представља материјално-правни однос странке према предмету спора, односно према праву ради чије заштите је парница покренута. Стога су у парници стварно легитимисани као учесници субјекти материјално-правног односа из кога је парница настала. То значи да је тужилац активно легитимисан када из материјално-правног односа из кога је настао спор произлази његово право да захтева утврђење неког права, извршење чинидбе или трпљење, а тужени је пасивно легитимисан када из истог односа произлази његова обавеза да трпи или изврши оно што тужилац има право захтевати.

Правни интерес за вођење парнице и активна легитимација су различите категорије, па је последица непостојања правног интереса одбачај тужбе, док недостатак активне или пасивне легитимације подразумева мериторно одлучивање односно одбијање захтева. Правни интерес код тужбе за утврђење оцењује се са становишта примене материјалног и процесног права. Одредбом члана 194. став 2. ЗПП прописани су услови за подношење тужбе за утврђење. Тужилац може поднети тужбу за утврђење ако има правни интерес за пружање овог вида правне заштите. Правни интерес је процесна претпоставка о којој суд води рачуна по службеној дужности и по приговору странака до закључења главне расправе и битно је да постоји у тренутку доношења одлуке о основаности тужбеног захтева.

По становишту Врховног суда, у конкретном случају не ради се о установљавању права стварне службености из члана 56. став 1. Закона о основама својинскоправних односа, већ о утврђењу да је већ заснована законска службеност постављања далековода, који се простире изнад парцеле тужилаца, а тужиоци траже утврђење тог терета наводећи да имају правни интерес који се огледа у њиховом праву да траже одговарајућу накнаду, у праву да знају у ком делу им је ограничено право својине утврђењем службености, као и ради уписивања тог права у катастар непокретности ради остваривања пореских олакшица, што је другостепени суд пропустио да оцени са становишта постојања правног интереса тужилаца за подношење тужбе.

У поновљеном поступку другостепени суд ће имати у виду наведене примедбе и донети правилну одлуку у овом делу.

Из свега изнетог одлучено је као у ставу првом изреке на основу члана 415. став 1. ЗПП, у вези члана 420. став 6. ЗПП.

Према члану 404. став 1. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“, број 72/11, 55/14, 87/18 и 18/20) у вези члана 92. Закона о уређењу судова („Службени гласник РС“, број 10/23), ревизија је изузетно дозвољена због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која не би могла да се побија ревизијом, ако је по оцени Врховног суда потребно да се размотре правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе, као и када је потребно ново тумачење права (посебна ревизија). Према ставу 2. истог члана, о дозвољености и основаности ревизије из става 1. овог члана одлучује Врховни суд у већу од пет судија.

По оцени Врховног суда, у конкретном случају нису испуњени услови за одлучивање о посебној ревизији туженог на основу одредбе члана 404. став 1. Закона о парничном поступку јер не постоји потреба да се размотре правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, нити је потребно уједначавање судске праксе као ни ново тумачење права. Предмет тражене правне заштите је одговарајућа накнада поводом конституисања законске стварне службености проласком кабла електричне енергије ваздушним путем изнад катастарске парцеле у власништву тужилаца на основу одредбе члана 53. став 3. Закона о основама својинскоправних односа. Одлуке нижестепених судова о обавези туженог да тужиоцима исплати накнаду и оцена приговора застарелости потраживања у складу је са правним ставом Врховног касационог суда усвојеним на седници Грађанског одељења одржаној 23.01.2017. године. Делом ревизијских навода се заправо оспорава утврђено чињенично стање, што у поступку по ревизији није дозвољено на основу члана 407. став 2. ЗПП. Поред тога, битне повреде одредаба парничног поступка на које се посредно ревизијом указује не представљају дозвољени ревизијски разлог. Из изнетих разлога, одлучено је као у ставу другом изреке.

Испитујући дозвољеност ревизије туженог у смислу члана 410. став 2. тачка 5. ЗПП, Врховни суд је нашао да ревизија није дозвољена.

Тужба у овој правној ствари ради утврђења права службености и накнаде поднета је 08.12.2020. године, вредност предмета спора је 10.000,00 динара. У поднеску од 18.11.2021. године тужиоци су преиначили тужбу и као вредност предмета спора означили 20.480,00 динара.

Према члану 403. став 3. Закона о парничном поступку, ревизија није дозвољена у имовинско-правним споровима ако вредност предмета спора побијаног дела не прелази динарску противвредност од 40.000 евра по средњем курсу НБС на дан подношења тужбе.

Како у конкретном случају вредност предмета спора побијаног дела не прелази динарску противвредност 40.000 евра по средњем курсу НБС на дан преиначења тужбе, ревизија туженог није дозвољена.

На основу изнетог, применом члана 413. ЗПП, Врховни суд је одлучио као у ставу трећем изреке.

Применом члана 165. става 1. у вези члана 154. став 1. ЗПП, Врховни суд је одбио захтев туженог за накнаду трошкова одговора на ревизију јер то нису трошкови потребни за вођење ове парнице.

Председник већа – судија

Драгана Маринковић,с.р.

За тачност отправка

заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић