Апелациони суд у Београду је, пресудом Гж 1049/24 од 06.03.2024. године, ставом првим изреке, одбио као неосновану, жалбу туженог и потврдио пресуду Другог основног суда у Београду П 22812/13 од 30.06.2021. године, у ставовима другом и трећем изреке. Ставом другим изреке, одбијен је захтев тужиље за накнаду трошкова другостепеног поступка.

Против правноснажне пресуде донете у другом степену, тужени је изјавио благовремену ревизију због битне повреде одредаба парничног поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и погрешне примене материјалног права.

Тужиља је доставила одговор на ревизију туженог, захтевајући трошкове састављања тог одговора.

Врховни суд је испитао побијану пресуду применом одредбе члана 408. Закона о парничном поступку (''Службени гласник РС'', бр. 72/11 ... 18/20), у вези одредбе члана 92. Закона о уређењу судова (''Службени гласник РС'', бр. 10/23) и утврдио да ревизија није основана.

У поступку није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. Закона о парничном поступку, на коју Врховни суд пази по службеној дужности. Тужени у ревизији указује на битне повреде из одредбе члана 374. став 2. тачке 4. и 12. Закона о парничном поступку. Међутим, те битне повреде нису разлог због ког ревизија може да се изјави на основу одредбе члана 407. став 1. тачка 2. истог Закона.

Према утврђеном чињеничном стању, парничне странке су прво биле у ванбрачној заједници од 23.06.1979. године до 11.11.1979. године, када су закључиле брак који је трајао до 31.03.1998. године, а разведен је правноснажном пресудом Другог општинског суда у Београду П 6059/97 од 31.03.1998.године. Имају две кћерке, ВВ, рођену ...1980. године и ГГ, рођену ...1984. године. Када су се венчали, парничне странке су живеле у старој породичној кући родитеља туженог тако што су родитељи и брат туженог живели у приземљу, а парничне странке, са својом децом, на спрату. Током трајања брака, парничне странке су изградиле нову кућу у Ул. ... бр. .., која је изграђена у периоду од 1985. године до 1987. године, а уселили су се 1990. године. Адаптирали су стари ауто-сервис у периоду од 1980. године до 1994. године, док су радови на градњи новог аутосервиса извођени током 1994. године. Тужиља је била запослена у предузећу ''ДД'' ..., од 01.04.1987. године до 1991. године, при чему је такође радила у аутосервису и обављала самосталну делатност (у цвећари у периоду од 01.01.1995. године до 31.12.1998. године). Тужени је од 1978. године до 1981. године био запослен у предузећу ''ДД“, а од 01.06.1982. године је у својству предузетника водио аутолимарски сервис. Вештачењем од стране судског вештака економско- финнансијске струке утврђен је допринос тужиље стицању предметних непокретности и покретних ствари, по основу прихода остварених радом у предузећу ''ДД'', рада у цвећари, рада у аутосервису и по основу бриге о кући и двоје малолетне деце, и износи 3211/10000 делова, како на непокретностима, тако и на покретним стварима, односно на алату за извлачење и поправку хаварисаних возила – аутолимарски сто, као и апарату за развлачење аутомобила, које се ствари налазе у сервису у ..., у Ул. ... бр. .. .

Полазећи од овако утврђеног чињеничног стања, нижестепени судови су тужбени захтев тужиље усвојили, применом одредбе члана 170, 171, 177, 180, 184. и 195. Проодичног закона, налазећи да је удео тужиље у стицању заједничке имовине парничних странака 3211/10000 делова, како је то утврдио судски вештак економско- финансијске струке, имајући у виду да су сви објекти који су предмет утврђења саграђени, а један адаптиран, током трајања брака између парничних странака, и да је тужиља током трајања заједнице живота са туженим привређивала радом, како у предузећу ''ДД'' у ..., тако и у аутосервису туженог, као и обављањем самосталне делатности у цвећари у пословном простору у Ул. ... бр. .. .Тужиља се такође старала о заједничком домаћинству и малолетној деци странака, при чему су парничне странке, заједничким средствима купиле покретне ствари које се налазе у аутосервису. Нижестепени судови су утврдили да су парничне странке живеле у посебном домаћинству и да, и у време када су живели у старој кући са родитељима и братом туженог, између њих није постојала економска заједница нити заједничко стицање.

По оцени Врховног суда, нижестепени судови су правилно применили материјално право.

Одредбом члана 171. став 1. Породичног закона, прописано је да имовина коју су супружници стекли радом у току трајања заједнице живота у браку представља њихову заједничку имовину. Деобом заједничке имовине, у смислу овог Закона, сматра се утврђивање сувласничког, односно суповерилачког удела сваког супружника у заједничкој имовини, на основу одредбе члана 177. Породичног закона. На основу одредбе члана 178. истог Закона, деоба заједничке имовине може се вршити за време трајања брака и после његовог престанка. Увећање вредности прописано је одредбом члана 170. Породичног закона, тако што ако је током трајања заједничког живота у браку дошло до незнатног увећања посебне имовине једног супружника, други супружник има право на потраживање у новцу срзмерно свом доприносу (став 1.).Ако је током трајања заједничког живота у браку дошло до знатног увећања вредности посебне имовине једног супружника, други супружник има право на удео у тој имовини сразмерно свом доприносу(став 2.).

У конкретном случају, предметне ствари (покретне и непокретне) стечене су радом парничних странака, као супружника, у току трајања њихове заједнице живота, док је стари ауто-сервис адаптиран тако што му је знатно увећана вредност, па је удео тужиље у стицању те имовине утврђен правилном применом горе наведених одредби Породичног закона.

Наводима ревизије туженог о томе да су предметне ствари стечене у породичној заједници коју су, поред парничних странака чинили и родитељи туженог, побија се правилност утврђеног чињеничног стања, што није дозвољено имајући у виду да ревизија не може да се изјави због погрешно или непотпуно утврђеног чињеничног стања, на основу одредбе члана 407. став 2. Закона о парничном поступку, осим у случају из члана 403. став 2. тог Закона, што овде није случај.

Правилна је и одлука о трошковима парничног поступка, јер је донета правилном применом одредбе члана 153. став 1. и 154. Закона о парничном поступку, имајући у виду његов исход.

Имајући у виду неоснованост навода ревизије туженог о погрешној примени материјалног права, Врховни суд је одлуку као у ставу првом изреке донео применом одредбе члана 414. став 1. Закона о парничном поступку.

Трошак ангажовања пуномоћника, адвоката, за састав одговора на ревизију тужиљи није био потребан у смислу одредбе члана 154.став 1. Закона о парничном поступку.

На основу одредбе члана 165. став 1. Закона о парничном поступку, Врховни суд је одлучио као у ставу другом изреке.

Председник већа – судија

Гордана Комненић,с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић