Виши суд у Врању је, решењем Гж 1139/23 од 29.04.2024. године, ставом првим изреке, усвојио жалбу тужених и укинуо решење Основног суда у Врању П 1809/2020 од 03.04.2023. године, којим је одбачена жалба тужених од 10.02.2023. године, поднета против решења Основног суда у Врању П 1809/20 од 19.10.2022. године. Ставом другим изреке, одбијене су, као неосноване, жалбе тужиоца и тужених а решење Основног суда у Врању П 1809/20 од 19.10.2022. године је у целости потврђено. Ставом трећим изреке, одбијен је захтев тужиоца за накнаду трошкова другостепеног поступка. Ставом четвртим изреке, тужилац је обавезан да туженима накнади трошкове другостепеног поступка у износу од 33.000,00 динара.

Против става другог изреке решења другостепеног суда, којим је поступак правноснажно окончан, тужени ВВ је изјавио благовремену ревизију, због погрешне примене материјалног права, позивајући се на одредбу члана 404. став 1. Закона о парничном поступку.

Одредбом члана 404. став 1. Закона о парничном поступку („Сл. гласник РС“, бр. 72/11 ... 18/20), у вези одредбе члана 92. Закона о уређењу судова („Службени гласник РС“, бр. 10/23), прописано је да је ревизија изузетно дозвољена због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која не би могла да се побија ревизијом, ако је по оцени Врховног суда потребно да се размотре правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе, као и ако је потребно ново тумачење права (посебна ревизија). На основу одредбе члана 420. став 6. истог закона, у поступку поводом ревизије против решења сходно се примењују одредбе овог закона о ревизији против пресуде.

По оцени Врховног суда, у конкретном случају нису испуњени услови за одлучивање о посебној ревизији ревидента, прописани одредбом члана 404. став 1. Закона о парничном поступку, јер није потребно да се размотре правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, нити је потребно уједначавање судске праксе као ни ново тумачење права.

Предмет тражене правне заштите је сметање државине и успостављање стања државине пре учињеног сметања, а побијаном одлуком тужбени захтев тужиоца је делимично усвојен. Побијано решење донето је на основу утврђеног чињеничног стања у конкретном предмету а наводи ревизије ревидента заснивају се на указивање на учињену битну повреду одредаба парничног поступка и на погрешно и непотпуно утврђено чињенично стање, што нису разлози за изјављивање посебне ревизије на основу одредбе члана 404. став 1. Закона о парничном поступку.

На основу одредбе члана 404. став 2. Закона о парничном поступку, Врховни суд је одлучио као у ставу првом изреке.

Врховни суд је испитао дозвољеност ревизије, у смислу одредбе члана 410. став 2. тачка 5. у вези члана 420. став 1. и 6. Закона парничном поступку и утврдио да ревизија није дозвољена.

Одредбом члана 452. став 5. Закона парничном поступку, прописано је да против решења донетих у парницама због сметања државине, ревизија није дозвољена.

У конкретном случају, ревизијом ревидента побија се решење донето у парници због сметања државине у којој је, одредбом члана 452. став 5. Закона о парничном поступку, искључено право на изјављивање ревизије, што значи да ревизија није дозвољена јер је изјављена против одлуке против које се по закону не може да изјави.

На основу одредбе члана 413. у вези члана 420. став 6. Закона о парничном поступку, Врховни суд је одлучио као у ставу другом изреке.

Председник већа – судија

Гордана Комненић, с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић