Против правноснажне пресуде донете у другом степену, у делу става првог изреке, тужилац је, на основу члана 404. ЗПП, благовремено изјавио ревизију због погрешне примене материјалног права и битне повреде одредаба парничног поступка из члана 407. став 1. тачка 3. у вези члана 374. став 1. ЗПП.

Тужени је поднео одговор на ревизију.

Одредбом члана 404. став 1. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“ бр. 72/11 ... 10/23), прописано је да је ревизија изузетно дозвољена због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која не би могла да се побија ревизијом, ако је по оцени Врховног суда потребно да се размотре правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе, као и ако је потребно ново тумачење права (посебна ревизија).

О праву тужиоца, возача санитетског возила код туженог, на плату која се по спорним одредбама Анекса уговора о раду од 08.02.2021. године и 10.08.2021. године обрачунава са полазиштем на коефицијент од 8,98, одлучено је позивом на Уредбу о коефицијентима за обрачун и исплату плата запослених у јавним службама („Службени гласник РС“ бр. 44/2001 ... 48/21). Није прихваћено становиште тужиоца, који нема завршену средњу школу здравствене струке у смислу члана 166. Закона о здравственој заштити, о праву на плату са полазиштем на коефицијент од 13,57, пошто у санитетском превозу учествује само као део тима који спроводи поступак санитетског транспорта. Имајући у виду утврђене чињенице и материјалноправне разлоге на којима је заснована побијана пресуда, Врховни суд налази да у конкретном случају не постоје правна питања због којих би било потребе да се о изјављеној ревизији одлучи као о посебној. Пресуде Основног суда у Нишу, које су приложене уз ревизију, односе се на исплату зарада запослених код туженог током 2007. и 2008. године, па имајући у виду садржину тражене правне заштите у предметном спору, не представљају доказ о постојању неуједначеног поступања у битно истоврсним чињеничним ситуацијама.

Из наведених разлога, на основу члана 404. став 2. ЗПП, одлучено је као у ставу првом ставу изреке.

Испитујући дозвољеност изјављене ревизије у смислу члана 410. став 2. тачка 5. ЗПП, као редовне, Врховни суд је утврдио да је ревизија недозвољена.

У парницама из радних односа ревизија је дозвољена по члану 441. ЗПП у парницама о споровима о заснивању, постојању и престанку радног односа.

Осим наведених спорова, у парницама из радног односа ревизија је дозвољена у имовинскоправним споровима по општем режиму из члана 403. ЗПП.

У осталим споровима из радног односа, ревизија није дозвољена, па како је предмет спора поништај анекса уговора о раду закључених међу странкама, у делу елемената којим споразумно одређују висину зараде, одлука у ставу другом изреке, донета је на основу члана 413. ЗПП.

На основу одредби члана 165. став 1. и 154. ЗПП, ставом трећим изреке одбијен је захтев туженог за накнаду трошкова ревизијског поступка, пошто наводи одговора на ревизију нису били потребни за доношење одлуке о изјављеном ванредном правном леку.

Председник већа – судија

Јелица Бојанић Керкез,с.р.

За тачност отправка

заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић