Против правноснажне пресуде донете у другом степену, тужени је благовремено изјавио ревизију, због погрешне примене материјаног права, са предлогом да се о ревизији одлучи као изузетно дозвољеној, променом члана 404. Закона о парничном поступку.

Тужиља је поднела одговор на ревизију.

Правноснжаном пресудом, применом материјалног права из одредби чл. 104, 105, 107, 171. и 172. Закона о раду, обавезан је тужени да тужиљи за период од 01.03.2019. године до 14.06.2019. године исплати разлику између припадајуће зараде сходно члану 7. Уговора о раду од 15.12.2016. године и зараде која јој је у спорном периоду обрачуната и исплаћена у складу са чланом 3. Анекса бр.2 Уговора о раду од 14.06.2019. године и да у корист тужиље на износе изгубљене зараде уплати доприносе за пензијско и инвалидско осигурање Републичком фонду за ПИО, доприносе за здравствено осигурање Републичком фонду за здравствено осигурање и доприносе за случај незапослености Националној служби за запошљавање. Тужиљи је понуђено закључење Анекса бр.1. Уговора о раду од 25.12.2018. године којим би се изменио (смањио) износ основне зараде тужиље и износ стандардног учинка наплаћене премије осигурања који би тужиља за основну зараду морала да оствари, који Анекс уговора о раду тужиља није потписала, па како тај Анекс уговора којим би тужиљи био измењен начин обрачуна основне зараде није ступио на снагу, тужени је био у обавези да у спорном периоду тужиљи обрачуна зараду у складу са важећим Уговором о раду од 15.12.2016. године, што није учинио.

Имајући у виду садржину тражене правне заштите, чињенице утврђене у поступку и начин пресуђења, Врховни суд је оценио да је су нижестепене пресуде у складу са праксом ревизијског суда и правним ставовима израженим у одлукама Врховног суда у којима је одлучивано о истоветним захтевима странака, са истим или сличним чињеничним стањем и правним основом, због чега нема услова за одлучивање о ревизији као изузетно дозвољеној, а ради разматрања правног питања од општег интереса или у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе или новог тумачења права.

Из наведених разлога, применом члана 404. ЗПП одлучено је као у ставу првом изреке овог решења.

Испитујући дозвољеност ревизија у смислу члана 410. став 2. тачка 5. ЗПП, Врховни суд је утврдио да ревизије нису дозвољене.

Одредбом члана 410. став 2. тачка 5. ЗПП је прописано да ревизија није дозвољена ако је изјављена против пресуде против које по закону не може да се поднесе. (члан 403. ст.1.и 3.)

Одредбом члана 441. ЗПП прописано је да је ревизија дозвољена у парницама о заснивању, постојању и престанку радног односа.

У споровима ради новчаног потраживања из радног односа ревизија је дозвољена под истим условима као и у имовинскоправним споровима који се односе на новчано потраживање.

Одредбом члана 403. став 3. ЗПП, прописано је да ревизија није дозвољена у имовинско правним споровима ако вредност предмета спора побијаног дела не прелази динарску противвредност 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе.

Тужба у овој правној ствари је поднета 15.10.2019. године. Вредност предмета спора побијаног дела правноснажне пресуде је 2.670.047,06 динара.

Како у конкретном случају вредност предмета спора побијаног дела правноснажне пресуде не прелази динарску противвредност 40.000 евра по средњем курсу НБС на дан подношења тужбе, то ревизија није дозвољена у смислу члана 403. став 3. ЗПП.

Из наведених разлога, Врховни суд је применом члана 413. ЗПП одлучио као у ставу другом изреке.

Тужиљи не припада право на накнаду трошкова ревизијског поступка, јер састав одговора на ревизију није била нужна радња за одлучивање у ревизијском поступку, па је применом члана 165. ЗПП одлучено као у ставу трећем изреке.

Председник већа – судија

Бранка Дражић,с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић