Врховни суд је испитао побијану пресуду применом одредбе члана 408. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“ бр. 72/11...18/20), у вези одредбе члана 92. Закона о уређењу судова (''Службени гласник РС'', бр. 10/23), и утврдио да ревизија није основана.

У поступку није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. Закона о парничном поступку, на коју Врховни суд пази по службеној дужности, а ни друге битне повреде прописане одредбом члана 407. став 1. тачка 3. истог Закона, на које ревидент у ревизији неосновано указује.

Према утврђеном чињеничном стању, тужиља је код тужене била у радном односу на неодређено време, почев од 24.04.2009. године, на радном месту спремачице. Решењем в.д. директора тужене бр. .. од 30.08.2019. године, тужиљи је, као технолошком вишку у поступку рационализације, престао радни однос 30.08.2019. године, уз исплату отпремнине у припадајућем износу. Жалба коју је тужиља изјавила против тог решења Управном одбору тужене 11.09.2019. године, одбијена је решењем тог органа бр. .. од 25.09.2019. године. СО Житорађа је донела 31.03.2019. године Одлуку бр. 101-510/2019-01 о измени Одлуке о максималном броју запослених на неодређено време у сваком организационом облику у систему локалне самоуправе за 2017. годину, којом је број запослених за тужену лимитиран на 30 извршилаца. Та Одлука донета је на основу Закона о начину одређивања максималног броја запослених у јавном сектору (''Службени гласник РС'', бр. 65/15 ... 95/18) и Одлуке о максималном броју запослених на неодређено време у систему државних органа, систему јавних служби, систему аутономне покрајине и систему локалне самоуправе за 2017. годину (''Службени гласник РС'', бр. 61/17 ... 102/18). Управни одбор тужене донео је Елаборат о решавању технолошког вишка и усклађивању са Одлуком СО Житорађа о максималном броју запослених на неодређено време у систему локалне самоуправе за 2017. годину, тако што је од укупно 32 запослена технолошким вишком проглашена два запослена и то један запослени на радном месту ''возач'' и један запослени на радном месту ''спремачица'' (од укупно три запослена). В.д. директора тужене је 27.06.2019. године донео решење о формирању трочлане комисије са задатком да обави рангирање запослених на радном месту возача и спремачице, сачини ранг листу, сачини извештаје о обављеном рангирању и у писаном облику га достави директору установе најкасније до 05.07.2019. године. По спроведном бодовању, комисија је сачинила ранг листу 30.07.2019. године, на којој је тужиља добила 31 бод, док су преостале две спремачице добиле 33, односно 39 бодова. Жалба тужиље изјављена на ранг листу одбијена је актом комисије од 28.08.2019. године. Правилником тужене бр. 1266 од 14.09.2018. године о унутрашњем уређењу и систематизацији радних места, радно место ''спремачица'' било је систематизовано за три извршиоца. Изменом и допуном тог Правилника бр. 857 од 19.07.2019. године, за које је прибављена претходна сагласност Управног одбора тужене и накнадна сагласност Општинског већа Општине Житорађа, и која је објављена на огласној табли тужене 25.07.2019. године, број извршилаца на радном месту ''спремачица'' смањен је са 3 на 2. Измену и допуну Правилника бр. 857 од 19.07.2019. године, која је претходила доношењу побијаних решења, тужена није доставила на сагласност надлежном ресорном министарству.

Полазећи од овако утврђеног чињеничног стања, нижестепени судови су тужбени захтев тужиље усвојили применом одредбе члана 19. Закона о начину одређивања максималног броја запослених у јавном сектору (''Службени гласник РС'', бр. 68/15 ...95/18), налазећи да је тужена била дужна, у смислу те одредбе Закона, да измену и допуну Правилника бр. 857 од 19.07.2019. године, која је претходила доношењу побијаних решења и на којој су та рашења заснована, достави на сагласност надлежном ресорном министарству, а није тако поступила, због чега су побијана решења незаконита.

По оцени Врховног суда, нижестепени судови су правилно применили материјално право.

Одредбом члана 179. став 5. тачка 1. Закона о раду (''Службени гласник РС'', бр. 24/05...95/18), прописано је да запосленом може да престане радни однос ако за то постоји оправдан разлог који се односи на потребе послодавца и то ако услед технолошких, економских или организационих промена престане потреба за обављањем одређеног посла или дође до смањења обима посла.

На основу одредбе члана 19. Закона о начину утврђивања максималног броја запослених у јавном сектору, прописано је да у периоду спровођења рационализације у складу са одредбама овог Закона, ради праћења спровођења акта о максималном броју запослених, организациони облици у јавним службама из члана 2. став 3. тог Закона, дужни су да акте о унутрашњем уређењу и систематизацији радних места, доставе на претходну сагласност министарствима у чијем се делокругу налазе послови за чије обављање су образоване јавне службе.

У конкретном случају, на основу наведеног Закона, спроведен је поступак рационализације, тако што је СО Житорађа донела Одлуку о измени Одлуке о максималном броју запослених на неодређено време у сваком организационом облику у систему локалне самоуправе за 2017.годину, којом је код туженог – установе за децу предшколског узраста ''ББ'' одређен укупан број од 30 запослених. Имајући у виду да је претходно код тужене било 32 запослених, Управни одбор тужене донео је Елаборат о решавању технолошког вишка и усклађивању са Одлуком СО Житорађа, тако што је одлучено да се смањи број запослених на радном месту на ком је тужиља била запослена (спремачица), са 3 на 2 запослена. Пошто је Правилником тужене бр. 1266 од 14.09.2018. године о унутрашњем уређењу и систематизацији радних места, радно место ''спремачица'' било систематизовано за 3 извршиоца, изменом и допуном тог Правилника бр. 857 од 19.07.2019. године, број извршилаца на радном месту ''спремачица'' смањен је са 3 на 2. Тужена је била дужна да измену и допуну свог Правилника, која је претходила доношењу оспорених решења и на којој су та решења заснована, достави надлежном ресорном министарству, на основу одредбе члана 19. Закона о начину утврђивања максималног броја запослених у јавном сектору, а није тако поступила.

Код таквог стања ствари, следи да је правилан закључак нижестепених судова да су побијана решења туженог незаконита, па су, као таква, правилно поништена, а тужена обавезана да тужиљу врати на рад. Због тога, тужена неосновано у ревизији указује на погрешну примену материјалног права.

Правилна је и одлука о трошковима парничног поступка, јер је донета правилном применом одредбе члана 153. став 1. и 154. Закона о парничном поступку, имајући у виду његов исход.

Из изложених разлога, Врховни суд је одлуку као у изреци донео применом одредбе члана 414. став 1. Закона о парничном поступку.

Председник већа – судија

Гордана Комненић, с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић