Против правноснажног решења донетог у другом степену, противник предлагача је изјавио ревизију због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и погрешне примене материјалног права, са предлогом да се о ревизији одлучи на основу члана 404. Закона о парничном поступку.

Према члану 404. став 1. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“ бр. 72/11.... 10/23 – други закон) ревизија је изузетно дозвољена због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која не би могла да се побија ревизијом, ако је по оцени Врховног суда, потребно да се размотре правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе, као и ако је потребно ново тумачење права. На основу члана 420. став 6. истог закона, у поступку поводом ревизије против решења сходно се примењују одредбе овог закона о ревизији против пресуде.

По оцени Врховног суда, у конкретном случају није потребно да се размотре правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, нити је потребно уједначавање судске праксе као ни ново тумачење права, па нису испуњени услови за одлучивање о посебној ревизији тужиоца прописани одредбом члана 404. став 1. ЗПП.

Предмет тражене правне заштите је накнада а за експроприсане непокретности које су у тренутку доношења, односно правоснажности решења о експропријацији представљале земљиште у грађевинском подручју. Побијане одлуке нижестепених судова засноване су на примени члана 41. став 2. Закона о експропријацији и не одступају од правног схватања о одређивању висине накнаде за експроприсано земљиште изражених у одлукама Врховног касационог суда и Врховног суда, по којима Пореска управа врши само процену тржишне вредности непокретности, што представља најнижи износ накнаде за експроприсану непокретност, а не одређује њену тржишну цену. Погрешно и непотпуно утврђено чињенично стање, у смислу навода из ревизије противника предлагача, у делу којим се побија налаз и мишљење судског вештака, није разлог за изјављивање посебне ревизије у смислу члана 404. став 1. ЗПП.

На основу члана 404. став 2. ЗПП, Врховни суд је одлучио као у ставу првом изреке.

Врховни суд је испитао дозвољеност ревизије предлагача у смислу одредбе члана 410. став 2. тачка 5. у вези са чланом 420. став 6. ЗПП и члана 30. став 2. Закона о ванпарничном поступку („Службени гласник СРС“, бр. 25/82, 48/88, „Службени гласник РС“, бр. 46/95... 14/22) и оценио да ревизија није дозвољена.

На основу члана 27. став 2. Закона о ванпарничном поступку, у поступку у ком се одлучује о имовинскоправним стварима, ревизија је дозвољена под условима под којима се по Закону о парничном поступку може изјавити ревизија у имовинскоправним споровима, ако тим законом или другим законом није друкчије одређено.

На основу члана 403. став 3. ЗПП, ревизија није дозвољена у имовинскоправним споровима ако вредност предмета спора побијаног дела не прелази динарску противредност 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе.

Поступак у овом предмету започет је предлогом за утврђивање накнаде за експроприсане непокретности од 15.12.2021. године, а предлагачима је накнада за експроприсане непокретности одређена у висини од 3.992.861,06 динара.

Имајући у виду да је ово ванпарнични поступак у коме се одлучује о имовинскоправним стварима, у ком вредност предмета поступка побијаног дела не прелази динарску противвредност од 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења предлога, следи да ревизија није дозвољена на основу одредбе члана 403. став 3. ЗПП и одредбе члана 30. став 2. Закона о ванпарничном поступку.

На основу члана 413. у вези члана 420. став 6. Закона о парничном поступку и члана 30. став 2. Закона о ванпарничном поступку, Врховни суд је одлучио као у ставу другом изреке.

Председник већа - судија

Гордана Комненић, с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић