Рев 31584/2023 3.19.1.25.1.3; дозвољеност ревизије

Република Србија
ВРХОВНИ СУД
Рев 31584/2023
18.04.2024. година
Београд

Врховни суд, у већу састављеном од судија: Марине Милановић, председника већа, Зорице Булајић и Весне Станковић, чланова већа, у парници тужиоца АА из ..., чији је пуномоћник Рудин Лагунџић, адвокат из ..., против тужених ББ и ВВ, обоје из ..., чији је заједнички пуномоћник Борис Вршка, адвокат из ..., ради утврђења заоставштине, одлучујући о ревизији тужиоца изјављеној против пресуде Вишег суда у Сремској Митровици Гж 624/23 од 30.08.2023. године, у седници одржаној 18.04.2024. године, донео јe

Р Е Ш Е Њ Е

ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољена ревизија тужиоца изјављена против пресуде Вишег суда у Сремској Митровици Гж 624/23 од 30.08.2023. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Основног суда у Старој Пазови П 720/20 од 14.12.2022. године, ставом првим изреке, утврђено је да заоставштину иза сада пок. ГГ, бившег из ..., преминулог ...2017. године, чине покретне ствари, ближе описане у овом ставу изреке, као и захтев да се у оставинском поступку иза сада пок. ГГ, бившег из ..., који се води пред јавним бележником Петром Ђурђевићем из ..., УПП 45-2019, веза О 573/19, исте покретне ствари расправе као заоставштина – накнадно пронађена имовина оставиоца. Ставом другим изреке, обавезани су тужени да тужиоцу солидарно накнаде трошкове парничног поступка од 81.800,00 динара са законском затезном каматом од извршности пресуде до исплате.

Пресудом Вишег суда у Сремској Митровици Гж 624/23 од 30.08.2023. године, ставом првим изреке, усвојена је жалба тужених и првостепена пресуда преиначена у усвајајућем и обавезујућем делу и одбијен тужбени захтев тужиоца којим је тражио да се утврди да заоставштину иза сада пок. ГГ, бившег из ..., преминулог ...2017. године, чине покретне ствари, ближе описане у овом ставу изреке, као и захтев да се у оставинском поступку иза сада пок. ГГ, бившег из ..., који се води пред јавним бележником Петром Ђурђевићем из ..., УПП 45-2019, веза О 573/19, исте покретне ствари расправе као заоставштина – накнадно пронађена имовина оставиоца. Ставом другим изреке, преиначено је решење о трошковима поступка и одбијен захтев тужиоца за накнаду трошкова парничног поступка. Ставом трећим изреке, обавезан је тужилац да туженима исплати трошкове парничног поступка од 103.500,00 динара и трошкове другостепеног поступка од 30.800,00 динара.

Против правноснажне пресуде донете у другом степену тужилац је благовремено изјавио ревизију због битне повреде одредаба парничног поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и погрешне примене материјалног права.

Испитујући дозвољеност ревизије у смислу члана 410. став 2. тачка 5. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“ бр. 72/11, 55/14, 78/18, 18/20 и 10/23 – други закон), Врховни суд је нашао да ревизија није дозвољена.

Одредбом члана 468. став 1. ЗПП, прописано је да се споровима мале вредности сматрају спорови у којима се тужбени захтев односи на потраживање у новцу које не прелази динарску противвредност 3.000 евра по средњем курсу НБС на дан подношења тужбе. Одредбом члана 479. став 6. ЗПП, прописано је да против одлуке другостепеног суда којом је одлучено у спору мале вредности ревизија није дозвољена.

Тужба ради утврђења састава заоставштине поднета је 01.07.2020. године, вредност предмета спора је 10.000,00 динара.

Имајући у виду да се у конкретном случају ради о имовинскоправном спору у коме се тужбени захтев односи на неновчано потраживање, у коме вредност предмета спора не прелази динарску противвредност 3.000 евра, што значи да се ради о спору мале вредности у коме ревизија није дозвољена, то и ревизија није дозвољена, применом члана 479. став 6. Закона о парничном поступку.

Без обзира што је одлука у делу преиначена, у ком случају би у смислу одредбе члана 403. став 2. тачка 2. ЗПП ревизија била увек дозвољена, у овом случају ревизија није дозвољена јер је у посебној глави Закона о парничном поступку, који регулише поступак у спору мале вредности, прописано да ревизија у овим случајевима није дозвољена, па специјално правило искључује примену општих правила (члан 467. ЗПП).

На основу изнетог, применом члана 413. у вези члана 410. став 2. тачка 5. ЗПП, Врховни суд је одлучио као у изреци.

Председник већа – судија

Марина Милановић,с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић