У ИМЕ НАРОДА

Врховни суд, у већу састављеном од судија: Мирољуба Томића, председника већа, Татјане Вуковић, Светлане Томић Јокић, Милене Рашић и Бојане Пауновић, чланова већа, са саветником Ирином Ристић, као записничарем, у кривичном предмету окривљенoг АА, због кривичног дела крађа у саизвршилаштву из члана 203. став 1. у вези члана 33. Кривичног законика, одлучујући о захтеву за заштиту законитости браниоца окривљеног АА - адвоката Дарка Зукића, поднетом против правноснажних решења Основног суда у Врбасу К-1/23 од 16.04.2024. године и Кв 193/24 од 22.11.2024. године, у седници већа одржаној дана 04.02.2025. године, једногласно је донео

П Р Е С У Д У

УСВАЈА СЕ, као основан, захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног АА - адвоката Дарка Зукића, па се УКИДАЈУ правноснажна решења Основног суда у Врбасу К-1/23 од 16.04.2024. године и Кв 193/24 од 22.11.2024. године и предмет враћа Основном суду у Врбасу на поновно одлучивање.

О б р а з л о ж е њ е

Решењем Основног суда у Врбасу К-1/23 од 16.04.2024. године делимично је одобрен захтев за накнаду трошкова кривичног поступка за предузете радње – одбрану окривљеног АА у предмету Основног суда у Врбасу К-1/23 (стари број К 317/19) па су окривљеном АА досуђени трошкови ангажовања и заступања од стране браниоца, адвоката Дарка Зукића у укупном износу од 381.000,00 динара и наложено је рачуноводству Основног суда у Врбасу да адвокату Дарку Зукићу по овлашћењу окривљеног датом у пуномоћју од 13.01.2020. године у року од 60 дана од дана правноснажности решења исплати наведени износ на текући рачун ближе опредељен у изреци.

Решењем Основног суда у Врбасу Кв 193/24 од 22.11.2024. године одбијена је жалба браниоца окривљеног АА изјављена против решења Основног суда у Врбасу К- 1/23 од 16.04.2024. године у ставу један, док је у ставу два одлучено да се у погледу трошкова поступка који се односе на награду за састав жалбе изјављене против решења Основног суда у Врбасу К-1/23 од 16.04.2024. године бранилац окривљеног обрати првостепеном суду ради доношења одлуке.

Против наведених правноснажних решења о трошковима кривичног поступка захтев за заштиту законитости поднео је бранилац окривљеног АА - адвокат Дарко Зукић, због повреде закона из члана 485. став 4. и члана 265. ЗКП, са предлогом да Врховни суд усвоји захтев за заштиту законитости, побијана решења укине и предмет врати на поновно одлучивање или иста преиначи применом Тарифе о наградама и накнадама трошкова за рад адвоката објављене у „Службеном гласнику Републике Србије“ број 40/2023, при чему ће одлучити и о трошковима састава жалбе и захтева.

Врховни суд је на основу члана 488. став 1. ЗКП, доставио примерак захтева за заштиту законитости Врховном јавном тужиоцу, па је у седници већа, коју је одржао без обавештења Врховног јавног тужиоца и браниоца окривљеног, сматрајући да њихово присуство, у смислу члана 488. став 2. ЗКП, није од значаја за доношење одлуке, размотрио списе предмета са правноснажним решењима против којих је поднет захтев за заштиту законитости, те је након оцене навода у захтеву, нашао:

Основано бранилац окривљеног у поднетом захтеву за заштиту законитости указује да је побијаним решењима учињена повреда закона из члана 441. став 4. ЗКП, јер је суд погрешно применио одредбу члана 11. Тарифе о наградама и накнадама трошкова за рад адвоката („Службени гласник Републике Србије“ број 43/2023), којом је прописано да орган поступка када одлучује о трошковима поступка примењује тарифу која важи у време доношења одлуке о трошковима, а што првостепени суд није учинио. Наиме, Основни суд у Врбасу је приликом доношења првостепене одлуке о трошковима поступка (таксативно наведени у образложењу решења) уз примену АТ која је важила у време предузимања процесних радњи у поступку, те је сходно томе приликом одлучивања о трошковима применио две тарифе, односно Тарифу о наградама и накнадама трошкова за рад адвоката („Службени гласник Републике Србије“ број 121/12 од 24.12.2012. године - „стара“ тарифа) и Тарифу о наградама и накнадама трошкова за рад адвоката („Службени гласник Републике Србије“ број 43/23 – „нова“ тарифа) и то за радње предузете у време важења „нове“ тарифе. Такав став заузео је суд и у другостепеном решењу Кв 193/24 од 22.11.2024. године када је одбио као неосновану жалбу браниоца окривљеног.

Поступајући на описани начин, и по ставу Врховног суда, Основни суд у Врбасу је побијаним решењима учинио повреду кривичног закона из члана 441. став 4. ЗКП.

Из списа предмета произлази да је пресудом Основног суда у Врбасу К-1/23 од 14.06.2023. године окривљени АА, поред окривљеног ББ ослобођен од оптужбе да је извршио кривично дело из члана 203. став 1. у вези члана 33. КЗ. Истом пресудом одлучено је да трошкови кривичног поступка падају на терет буџетских средстава суда, у смислу члана 265. ЗКП.

Пресудом Вишег суда у Сомбору Кж1. 178/23 од 18.09.2023. године потврђена је пресуда Основног суда у Врбасу К-1/23 од 14.06.2023. године када је постала и правноснажна.

Одредбом члана 265. став 1. ЗКП прописано је да када се обустави кривични поступак или се оптужба одбије, или се окривљени ослободи од оптужбе, изрећи ће се у решењу односно у пресуди да трошкови кривичног поступка из члана 261. став 2. тачка 1) до 6) ЗКП, нужни издаци окривљеног и нужни издаци и награда браниоца и пуномоћника (члан 103. став 3.), као и награда вештака и стручног саветника падају на терет буџетских средстава суда.

Чланом 11. Тарифе о наградама и накнадама трошкова за рад адвоката („Службени гласник Републике Србије“ број 43/23 од 26.05.2023. године) која је ступила на снагу дана 03.06.2023. године, прописано је да судови, јавна тужилаштва, јавни бележници, јавни извршитељи, органи државне управе и локалне самоуправе и други органи када одлучују о троковима поступка, примењују тарифу која важи у време доношења одлуке о трошковима поступка.

То даље значи да одлука о трошковима кривичног поступка, у смислу члана 11. важеће АТ, подразумева одлуку којом се одлучује о обавези плаћања трошкова кривичног поступка, а не одлуку којом се посебним решењем одлучује само о висини тих трошкова. Како је кривични поступак против окривљеног АА правноснажно окончан дана 18.09.2023. године доношењем пресуде Вишег суда у Сомбору Кж1. 178/23, то је, у конкретном случају, било неопходно применити важећу АТ, која је ступила на снагу дана 03.06.2023. године.

Самим тим, основано се захтевом за заштиту законитости браниоца окривљеног указује да су побијана решења донета уз повреду закона из члана 441. став 4. ЗКП, јер је нижестепени суд доносећи побијана решења, погрешно нашао да је потребно применити тарифу која је важила у време предузимања процесних радњи, на основу којих се досуђују трошкови кривичног поступка, не узимајући у обзир датум доношења правноснажне одлуке о трошковима кривичног поступка, који је опредељујући за примену члана 11. Тарифе о наградама и накнадама трошкова за рад адвоката, која је ступила на снагу 03.06.2023. године.

Имајући у виду наведено, Врховни суд је усвојио поднети захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног АА - адвоката Дарка Зукића као основан, укинуо побијана решења Основног суда у Врбасу о трошковима кривичног поступка и предмет вратио том суду на поновно одлучивање, при чему ће суд имати у виду примедбе наведене у овој пресуди.

Са изнетих разлога, на основу члана 492. став 1. тачка 1) ЗКП, Врховни суд је одлучио као у изреци пресуде.

Председник већа-судија 

Мирољуб Томић, с.р. 

Записничар-саветник 

Ирина Ристић, с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић